ZAGREB - Hrvati drže oko milijardu evra na bankarskim računima u 19 zemalja sveta i od toga su prošle godine stavili u džepove kamate teške oko 22 miliona evra, a pošto će na te kamete od sledeće godine plaćati porez, Ministarstvo finansija počelo je da proverava štedne račune građana u inostranstvu.
Do ovih podataka o štednji Hrvata u inostranstvu ministarstvo finansija došlo je zahvaljujući razmeni podataka s drugim zemljama. Oni će biti osnova za kreiranje politike prema hrvatskim štedišama u inostranstvu pošto se od sledeće godine uvodi oporezivanje kamata na štednju.
Međutim, fiskalni učinak oporezivanja kamata u ovom slučaju je manje bitan: mnogo važnije je to što će na osnovu tih podataka poreznici ubuduće moći efikasnije da suzbiju utaju poreza i da razrežu porez onome ko treba da ga plaća, piše Jutarnji.hr.
Preliminarni podaci o štednji hrvatskih državljana u inostranstvu daleko su od konačnih - mnoge zemlje još nisu dostavile podatke. Među njima su Austrija, Švajcarska i Lihtenštajn, zemlje u kojima većina hrvatskih štediša ima račune. Kada se u računicu uključe samo te tri zemlje, ukupni iznos depozita hrvatskih štediša u inostranstvu biće višestruko veći od spomenutih milijardu evra, kažu stručnjaci.
Od 19 zemalja koje su poslale podatke Italija ima najviše štednih računa građana Hrvatske - u tamošnjim bankama je 40 odsto, dakle oko 400 miliona evra, od spomenutih milijardu evra. Sledi Nemačka, u čijim se bankama nalazi nešto više od petine ili više od 200 miliona evra hrvatske štednje u inostranstvu (zasad poznate). Po desetak odsto te štednje slilo se i u banke u Luksemburgu i Švedskoj. Ukupno gledano, hrvatska štednja samo u te četiri zemlje - Italiji, Nemačkoj, Luksemburgu i Švedskoj - čini čak 85 posto ukupnih depozita hrvatskih državljana u inostranstvu za koje u ovom trenutku znaju u Ministarstvu finansija Hrvatske.
"Ove preliminarne podatke o štednji u inostranstvu uporedićemo s imovinskim stanjem tih štediša, što nam omogućuje OIB. Tako utvrđen jaz biće osnova za oporezivanje", kaže sagovornik Jutarnjeg, koji je želeo da ostane anoniman.
I nezavisni stručnjaci slažu se da tako utvrđena razlika može biti osnovica za oporezivanje, posebno u državi koja muku muči s krpljenjem rupa u budžetu. Tako ostvaren budžetski prihod nije zanemariv. Štednja u inostranstvu, naravno, nije zabranjena, niti iko, posebno u EU, može da je zabrani, ali legitimno je postaviti pitanje otkud štediši taj novac i da li je pri njegovom sticanju platio porez.
"Tu se postavlja pitanje porekla imovine. Legitimno je nekoga pitati otkud mu taj novac, da li ga je i zaradio i kakko, ili, ga je, možda, nasledio", kaže poreski stručnjak Vlado Brkanić.
