BRISEL - Bivši premijer Norveške Jens Stoltenberg preuzeo je danas dužnost generalnog sekretara NATO, koju je prethodnih pet godina obavljao Anders Fog Rasmusen.
Stoltenberg je jutros došao u svoju kancelariju u sedištu Alijanse u Briselu, gde su ga dočekale brojne novinarske ekipe.
"Počastvovan sam i spreman za NATO. Radujem se saradnji sa članicama i partnerima Alijanse i međunarodnim osobljem - u cilju jačeg NATO", napisao je on na Tviteru.
Kada je Rasmusen stupio na čelo NATO, Alijansa borila protiv pobune u Avganistanu, a mnogi su predviđali da će, kao i Varšavski pakt, nekadašnji neprijatelj iz doba hladnog rata, postati deo istorije. Pet godina kasnije, kad na čelo NATO dolazi Stoltenberg, SAD, Kanada i njihovi evropski saveznici ponovo su u sukobu sa Rusijom, a Zapad se suočava s pretnjama koje su raznovrsnije nego ikada, ističe ta AP.
Stoltenberg preuzima dužnost u jeku krize u Ukrajini, koju je Rasmusen nazvao "najvećim bezbednosnim izazovom od kraja hladnog rata". I dok se Rasmusen tokom poslednjih meseci svog mandata nije ustezao od upotrebe teških reči na račun Rusije, koju je često nazivao “agresorom”, Stoltenbergova politička karijera nagoveštava trezveniji pristup.
Kao norveški premijer iz levičarske Laburističke stranke, Stoltenberg je negovao dobrosusedske odnose sa Rusijom i uspostavio solidne veze sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i premijerom Dmitrijem Medvedevom. Analitičari podsećaju da je Stoltenberg tokom svog mandata uspešno okončao četvrt veka dug spor sa Rusijom oko Barencovog mora, što je ozvaničeno sporazumom koji je 2010. u Oslu potpisao sa Medvedevom.
“Imajući u vidu njegovo pozitivno iskustvo sa Moskvom, teško je predvideti da li će nastaviti Rasmusenovim putem ili će pokušati da posreduje u smirivanju napetosti”, kaže za AFP analitičarka Vivijen Pertiso iz Francuskog instituta za međunarodnu politiku u Briselu.
Sam Stoltenberg se poslednjih meseci nije javno oglašavao o ukrajinskoj krizi, mada je u martu oštro osudio aneksiju Krima, koju je nazvao “brutalnim podsećanjem na neophodnost postojanja NATO.
Kao generalni sekretar, Stoltenberg će u svakom slučaju morati da sprovede u delo akcioni plan koji je prošlog meseca usvojen na samitu NATO u Velsu. Taj plan uključuje vidljivije prisustvo NATO u zemljama koje se graniče sa Rusijom, pojačane vežbovne aktivnosti i formiranje posebne jedinice za brze intervencije koju je Rasmusen nazvao “udarnom pesnicom NATO”.
Aleksandra de Hop Shefer iz Nemačkog Maršalovog fonda ukazuje da je NATO, bez obzira na ukrajinsku krizu, primoran na saradnju sa Rusijom u mnogim oblastima, kao što su pregovori o iranskom nuklearnom programu, borba protiv terorizma i smirivanje haosa na Bliskom Istoku.
“NATO mora da nađe način da na duži rok očuva odnose sa Rusijom, što zahteva pragmatičan i oprezan pristup”, izjavila je ona za AFP.
Ti odnosi su trenutno zamrznuti, osim na nivou ambasadora, a ostaje da se vidi da li će novi generalni sekretar uspeti da otopi led i pokrene dijalog kako bi se napetost na istočnim granicama Alijanse smanjila.
