BRISEL - Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen, koji 30. septembra odlazi sa te funkcije, ocenio je da je za vreme njegovog mandata Alijansa "skinula stomak i očeličila mišiće".
Kada je Rasmusen stupio na čelo NATO, Alijansa se borila protiv pobune u Avganistanu, a mnogi su predviđali da će, kao i Varšavski pakt, nekadašnji neprijatelj iz doba "hladnog rata", postati deo istorije, navodi AP. Pet godina kasnije, kada se Rasmusenov mandat bliži kraju, SAD, Kanada i njihovi evropski saveznici ponovo su u sukobu sa Rusijom, a Zapad se suočava s pretnjama koje su raznovrsnije nego ikada, ističe ta američka agencija.
"Treba da budemo spremni da reagujemo na svaku od njih, bilo da je reč o konvencionalnoj pretnji našoj teritoriji ili onome što bih nazvao 'hibridnim ratom' u Ukrajini - sofisticiranom ruskom mešavinom klasičnih vojnih operacija i kampanje informisanja i dezinformisanja - ili terorizmom kakav vidimo u Iraku ili sajber napadima ili raketnim napadima", rekao je Rasmusen u oproštajnom intervjuu američkoj agenciji. "Sve je to deo današnjih bezbednosnih prilika i NATO mora da bude spremna da zaštiti naša društva i građane od svih tih pretnji."
Rasmusen je rekao da je jedna od najvažnijih pouka koje je izvukao iz sukoba u Libiji, gde su NATO snage podržale svrgavanje predsednika Moamera Gadafija, i haosa koji je usledio bila ta da međunarodna zajednica mora brže da se angažuje u svrgavanju represivnih režima kako bi povećala šanse za stabilan ishod.
Rasmusena će na čelu NATO 1. oktobra zameniti bivši norveški premijer Jens Stoltenberg, kog će odmah dočekati novi zadaci - između ostalih i plan jačanja odbrane članica NATO u centralnoj i istočnoj Evropi radi odvraćanja eventualnih neprijateljskih akcija Kremlja. Glavni element tog plana jeste formiranje multinacionalnih snaga za brzo reagovanje koje bi u najkraćem roku mogle biti upućene u Poljsku, baltičke zemlje ili bilo koju članicu NATO koja je ugrožena.
