BRAZILIJA - Najmanje 32 osobe, većinom policajaca, povređene su u sredu kada je brazilska policija upotrebila suzavac i gumene metke da bi rasturila demonstracije u glavnom gradu Braziliji, javile su agencije, prenoseći saopštenja vlasti i demonstranata.
Vlast tvrdi da je povređeno 30 policajaca.
U akciji protesta koji je organizovao pokret brazilskih seljaka-bezemljaša, učestvovalo je najmanje 15.000 ljudi, javljaju agencije, prenoseći tvrdnju predstavnika demonstranata da je najmanje dvoje učesnika protesta povređeno.
"Kada je policija videla da uzimamo materijal iz autobusa (za postavljanje barikade) krenula je na nas gasom i svim drugim", rekao je neimenovani predstavnik demonstranata.
Protestni marš počeo je mirno ali je sukob sa policijom počeo kako su se približili predsedničkoj palati.
Predsednica Dilma Rusef nije bila u zgradi.
Zbog obima protesta, brazilski Vrhovni sud koji se nalazi kod trga gde je protest održavan, otkazao je zasedanje, navodi francuska agencija.
Prema izjavi predstavnika suda, nije postojala namera demonstranata da uđu u zgradu, ali je obezbeđenje preporučilo otkazivanje sednice zbog broja demonstranata.
AP, međutim, izveštava da je grupa demonstranata pokušala da uđe u zgradu, kao i da je policija rasterivala demonstrante koji su blokirali glavne puteve i pokušali da uđu u vladinu zgradu, kao i da su oni uzvraćali policiji kamenicama i komadima drveća.
Posle sukoba s policijom, demonstranti su se udaljili i otišli prema obližnjoj zgradi Kongresa.
Među demonstrantima su bili poljoprivredni radnici koji obeležavaju 30 godina od osnivanja Pokreta seljaka-bezemljaša (Movimento dos Trabalhadores Sem Terra, MST), jednog od najvećih u svetu.
Pokret decenijama zahteva od vlada obuhvatnu zemljišnu reformu i dodeljivanje neiskorišćenog zemljišta poljoprivrednicima, a razočaran je sporim napretkom koji je načinjen.
AP navodi da je po brazilskom ustavu iz 1988. moguće eksproprisati neiskorišćeno zemljište uz nadoknadu vlasniku.
Agrarna reforma je "vruća tema" u jednoj od najvećih agrarnih sila u svetu, gde približno 3,5 odsto veleposednika kontroliše polovinu obradivog zemljišta.
Lideri seljaka-bezemljaša nadali su se da će se stanje promeniti po dolasku na vlast levičarske Radničke partije 2003, budući da je ta stranka sa aktivistima te grupe imala snažne veze.
Međutim, oni kritikuju Rusefovu, tvrdeći da je usporila tempo dodele neiskorišćenog zemljišta.
Lideri seljaka navode da je od dolaska Rusefove na vlast 1. januara 2011, samo 4.700 porodica dobilo od vlade zemlju, za šta tvrde da je najmanje tokom mandata jednog predsednika od povratka demokratiji u Brazilu.
