BEOGRAD - Borka Milankov-Crepulja (50), švajcarski diplomata i pravna savetnica Narodnog pokreta 1389, juče u devet časova otpuštena je iz ženskog zatvora u Požarevcu posle desetodnevnog izdržavanja kazne jer je na Krstovdan, 27. septembra, obeležila godišnjicu dolaska na vlast Kneza Mihaila, ispred njegovog spomenika u centru Beograda. Za vreme desetodnevnog tamnovanja Borka, dugogodišnja saradnica OEBS za ljudska prava, u Požarevcu delila je ćeliju sa prostitutkama i narkomankama.
Borku Milankov Crepulju dežurni policajci priveli su, kako tvrdi, na Krstovdan, u 18 časova i 10 minuta, ispred spomenika Knezu Mihailu u trenutku kada je sa nekolicinom prijatelja htela da obeleži dan početka njegove vladavine, koja je krunisana konačnim oslobođenjem od Turaka.
- Sa prijateljima sam namerno stala s leve strane spomenika, da ne budemo ispred, da eventualno ne bismo izazvali reakciju policije zbog neprijavljenog skupa. Ipak su me legitimisali i odveli u stanicu policije, a onda i u sedište gradske policije. Posle te izjave odvode me do sudije za prekršaje, gde sam se sledila kad sam čula da pre mog ulaska nekome viče u telefonsku slušalicu:“ Nećete mi vi govoriti kako da sudim“. Zasmetalo mi je što sudija moje reči nije prenosila autentično u zapisnik, ali sam iz straha ipak pristala da potpišem izjavu, jer za svojih 50 godina nisam dobila ni kaznu za parking! Te prve noći u ćeliji sam se poprilično smrzla, pa mi je Hitna pomoć jutru dala injekciju - priča nam pravna savetnica SNP 1389.
U ženski zatvor u Požarevac Borka otpremljena je sutradan oko podneva i smeštena je, kako tvrdi, u ćeliju sa deset kreveta na sprat i tri madraca na podu.
- Kao novoj „koleginici“ odmah su mi dodelili madrac na podu i očigledno najjača od njih pozvala me u stranu i pitala „šta imam kod sebe“. Sreća, imala sam cigarete i tako sam dobila njenu zaštitu i obećano mi je da me niko neće maltretirati. Vremenom sam shvatila da sam sa osuđenicama za prostituciju i narkomaniju, i u početku su me malo plašile njihove priče o tučama i razbijenim glavama, ali sam se vremenom navikla i na to. Najteže je bilo sa narkomankama koje su u trenutku hapšenja naglo prekinule da konzumiraju drogu, tako da sam često noću dežurala, obmotavajući ih ćebetom dok su u krizi. Danju sam im držala predavanja o higijeni i zdravlja, a one su mi pomogle da nabavim papir da napišem žalbu, koja je, naravno, odmah odbijena. Juče pred zoru otpratile su me uplakane, što me je, priznajem, prilično ganulo - prepričava Borka najteže trenutke svoga života.
