HRVATSKA - Dušan Zec bio je desetogodišnjak kada mu je 7. decembra 1991. pred porodičnom kućom na Trešnjevci u Zagrebu ubijen otac, Mihajlo Zec (38), a dvanaestogodišnja sestra Aleksandra i mama Marija (36) odvedene na Sljeme gde su u noći 8. decembra takođe ubijene.
U kuću im je došlo petero pripadnika MUP - Siniša Rimac, Munib Suljić, Igor Mikola, Nebojša Hodak i Suzana Živanović. Nekoliko dana posle zločina, policija ih je uhapsila. Ubistva su priznali ali uprkos tome kao i uprkos drugim dokazima, formalno je objašnjenje da zbog proceduralne greške niko nije osuđen. Ni tada ni ikada kasnije.
Govoreći o noći kada se sve to dogodilo Dušan Zec kaže da su mu pomešana sećanja.
"Imam u glavi dve verzije događaja. U jednoj verziji su ubice ušle u kuću, a ja sam gledao sa prozora, a u drugoj me je komšija Božo probudio u krevetu kada se već sve završilo i ništa nisam video. Uopšte ne znam šta je od toga stvarno bilo. U svakom slučaju, nas troje dece – Aleksandra, Gordana i ja - smo bili na spavanju. Aleksandra je istrčala u dvorište za mamom, verojatno ju je buka probudila. Nakon što su otišli, Goga je sama otišla da zvoni komšiji na vrata. Putem je prošla pored našeg oca koji je ležao u dvorištu. Goga se s tom slikom teško nosila kroz život. Meni je komšija prekrio oči tako da oca nisam video. Sve dok nismo došli u Prijedor, nismo znali šta se dogodilo sa Aleksandrom i mamom. Mislili smo da su se i one negde sklonile", rekao je Duđan Zec.
Prema njegovom mišljenju njegovo otac je ubijen zbog toga što je bio Srbin i što je smatrao da ono što se tada događalo u Hrvatskoj nije u redu.
"Najviše se kompromitovao kada nije hteo da stavi šahovnicu na kasapnicu u Petrinjskoj gde je bio poslovođa. Govorilo se da je davao neki novac za HDZ, valjda da se zaštiti, ne znam koliko je to tačno. Ali ako je i davao, možda su smatrali da to nije dovoljno jer su mislili da on ima ne znam kakve milione. Bio je imućan, ali ipak nije imao toliko. Prijatelji su ga upozoravali da pripazi jer je dobijao pretnje", ispričao je Zec.
Kako sam kaže zna da ništa ne može da mu vrati roditelje i sestru, ali bi ipak voleo, kako priznaje, da su ubice bile osuđene.
"Ništa mi ne bi vredelo da je Siniša Rimac i 150 godina u zatvoru, jer je bio osuđen za druge zločine, ne zbog ubistva moga oca. Ali ipak sam se strašno iznenadio kada ga je tadašnji hrvatski predsednik Stjepan Mesić pre četiri godine pomilovao. To ne mogu da shvatim", rekao je Zec.
