Prvi TV prenosi sa Igara u Parizu

Međunarodni olimpijski komitet (MOK) organizaciju 8. Igara poverio je Parizu 1924, iako je taj grad već jednom, 24 godine ranije, bio domaćin najznačajnije svetske sportske manifestacije i to prilično neuspešno.Francuzi su ozbiljno pristupili organizaciji drugih Igara na njihovom tlu i uložili mnogo novca da sve protekne u najboljem redu. Iako je interesovanje za manifestaciju održanu u rodnom gradu tvorca modernog olimpijskog pokreta Pjera de Kubertena bilo ogromno, organizatori su po završetku takmičenja objavili da su pretrpeli ogromne gubitke. Uprkos tome što je o dešavanjima sa borilišta izveštavalo više od 1.000 novinara, a neka takmičenja pratilo i po 60.000 ljudi organizatori nisu uspeli da povrate uloženi novac.Sportisti iz Nemačke ponovo nisu pozvani da učestvuju na Igrama, a u Parizu se nisu takmičili ni sportisti iz ŠSR, pošto se ta zemlja, zbog pobede socijalističke revolucije u njoj, nalazila u izolaciji.Prvi put su se samostalno na Olimpijskim igrama takmičili sportisti iz Irske, čime je MOK praktično priznao nezavisnost te države od Velike Britanije. Za učesnike manifestacije organizatori su izgradili smeštajne kapacitete, a Igre u Parizu prvu put su i televizijski prenošene.Kao prateća manifestacija, nekoliko meseci pre početka Igara, u Šamoniju je od 25. januara do 5. februara održana Međunarodna nedelja zimskih sportova, takmičenje koje MOK obeležava kao Prve zimske Olimpijske igre.Nadmetanja u Parizu bila su veoma zanimljiva. Finci su, predvođeni izvanrednim Pavaom Nurmijem, dominirali u trčanju na dugačkim distancama. Nurmi je nadmašio svoj izuzetan skor sa Igara u Antverpenu i osvojio, čak, pet zlatnih medalja. Sjajni finski atletičar je zlatne medalju u trkama na 1.500 i 5.000 metara osvojio u roku manjem od sat vremena.Odličan rezultat napravio je i Nurmijev zemljak Vile Ritola. On je osvojio četiri zlatne i dve srebrne medalje. Uspeh "letećih" Finaca upotpunio je Albin Stenros, trijumfom umaratonu. Dužina maratonske trke iznosila je 42 kilometra i 195 metara i ta distanca je nepromenjiva od Igara u Parizu.Takmičenja u plivanju prvi put su se održala u bazenu dužine 50 metara, a dominirali su predstavnici SAD. Posebno se, osvajanjem tri zlatne medalje, istakao Džoni Vajsmiler. Iako je na sledećim Igrama u Amsterdamu osvojio još dve zlatne medalje, izuzetni plivač je mnogo veću svetsku slavu stekao na filmskom platnu.Vajsmiler, koji je rođen u predgrađu Temišvara u, čak, 12 filmova igrao je popularnog strip junaka Tarzana. Atletska pojava, prepoznatljiv urlik i veliki uspeh na blagajnama doprineli su da se Vajsmiler i danas smatra najuspešnijim interpetatorom Tarzana. Na Igrama u Parizu Vajsmeiler je, sa selekcijom SAD, osvojio i bronzanu medalju u vaterpolu.Prvim olimpijskim medaljama, i to zlatnim, u Parizu se radovala Jugoslavija. Gimnastičar iz Slovenije, tada 26.godišnji student prava Leon Štukelj, bio je izuzetan u višeboju i na vratilu i zahvaljujući sjajno izvedenim vežbama osvojio je titulu olimpijskog šampiona u tim disciplinama.Osim Štukelja, Jugoslaviju je predstavljalo još 36 takmičara u sedam sportova - fudbalu, plivanju, rvanju, konjičkom sportu, gimnastici, atletici i biciklizmu.Po završetku 8. Igara Kuberten se povukao sa čela MOK-a. Utemeljitelj olimpijskog pokreta izabran je za počasnog predsednika, a MOK je već na sledećim Igrama u Amsterdamu 1928. nastavio da se širi i afirmiše njegove ideje i vizije.

Kurir