Prvo posleratno zlato za Jugoslaviju

Glavni grad Finske Helsinki bio je domaćin 15. Olimpijskih igara koje je 1952. godine obeležilo prvo učešće sportista iz SSSR, s obzirom da do tada njihova zemlja nije bila član Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK).Sovjetski takmičari su na olimpijskom debiju imali izuzetno zapažen nastup i skoro ravnopravno parirali do tada neprikosnovenim takmičarima iz SAD. Nadmetanja sportista te dve zemlje obeležiće sve sledeće Igre, a njihovo rivalstvo preraslo je u hladni rat na sportskom polju koji je kulminirao bojkotom Igara u Moskvi 1980. i Los Anđelesu 1984.Sportisti iz SSSR-a, kao i iz ostalih zemalja Varšavskog bloka, nisu bili smešteni u Olimpijskom selu već u studentskim domovima, a nadmetanja na borilištima pretvorena su u "rat između komunista i kapitalista"Na Igrama u Helsinkiju učestvovali su i takmičari iz Zapadne Nemačke, koji su propustili Igre u Londonu, dok su sportisti iz Istočne Nemačke odbili poziv MOK-a. Olimpijsku baklju na svečanom otvaranju manifestacije upalili su najveći finski atletičari svih vremena Pavao Nurmi i Hanes Kolemainen, osvajači ukupno 17 olimpijskih medalja, od čega 13 zlatnih. Organizatori Igara na taj način su rehabilitovali najtrofejnijeg atletskog olimpijca svih vremena Nurmija, kome je zbog kršenja pravila o amaterizmu bio zabranjen nastup u Los Anđelesu 1932.Takmičenja u Helsinkiju obeležio je izuzetan nastup sovjetskog gimnastičkog tima. Predstavnici SSSR-a osvojili su, čak, 22 medalje, dok su gimnastičari svih ostalih zemalja podelili preostalih 25.Sovjetski gimnastičar Viktor Čukarin osvojio je četiri zlatne i dve srebrne medalje i sa tim skorom bio najuspešniji takmičar 15. Igara.Atletska nadmetanja obeležio je slavni čehoslovački dugoprugaš Emil Zatopek. Osvajanjem zlatnih odličja na 5.000, 10.000 metara i u maratonu, za koji se prijavio u poslednjem trenutku, Zatopek je napravio podvig koji niko do sada nije ponovio.Najmlađi atletski olimpijski šampion Robert Matijas, koji je u Londonu pobedio u desetoboju sa 17 godina i devet meseci, postao je prvi atletičar koji je odbranio šampionski trofej u toj disciplini.Ženska mađarska reprezentacija dominirala je u plivanju. Mađarice su osvojile četiri titule olimpijskih šampionki, a njihov apsolutni uspeh sprečila je Džoan Harison iz Južne Afrike.Fantastičan nastup mađarskih sportista, koji su zauzeli treće mesto u ukupnom plasmanu, začinili su članovi fudbalskog tima. Čuvena "mađarska konjica", kojom je komandovao legendarni as Ferenc Puškaš, redom je rušila sve protivnike i na putu do zlatne medalje pobedila svih pet protivnika sa ukupnom gol razlikom 20:2. Najtvrđi otpor sjajnom mađarskom timu pružila je u finalom meču reprezentacija Jugoslavije.Na Igrama u Helsinkiju Jugoslaviju je predstavljalo 96 takmičara u 11 sportova. Nakon dva srebra u Londonu, jugoslovenski sportisti su u Helsinkiju osvojili tri medalje, jednu zlatnu i dve srebrne. Prvo zlato za Jugoslaviju posle Drugog svetskog rata osvojio je četvrac bez kormilara u veslanju. Duje Bonačić, Velimir Valenta, Mate Trojanović i Petar Šegvić u finalu su nadmašili sve protivnike i čak za tri sekunde bili brži od drugoplasirane posade iz Francuske.Srebrne medalje osvojene su u ekipnim takmičenjima. Vaterpolisti su takmičenje završili bez poraza, ali su morali da se zadovolje titulom vicešampiona, pošto su pobednici turnira Mađari imali bolju gol razliku.Sjajan nastup imala je i fudbalska reprezentacija, a posebno je ostao upamćen njen duel sa selekcijom SSSR-a u osmini finala. U prvom meču, odigranom 20. jula, "plavi" su vodili čak sa 5:1, ali su Sovjeti, predvođeni Vsevolodom Bobrovim, inače jednim od najboljih hokejaša ŠSR svih vremena, u poslednjih 15 minuta uspeli da izjednače rezultat, u možda i najdramatičnijem fudbalskom meču u istoriji olimpizma.Dva dana kasnije, u ponovljenom meču Jugoslavija je sa 3:1 savladala velikog rivala i plasirala se u četvrtfinale. Na putu do finala Jugoslavija je pobedila Dansku (5:3) i Nemačku (3:1), a u odlučujućem meču poražena je od sjajnog mađarskog tima sa 2:0. Sastav čuvenog timaiz Helsinkija - Beara, Stanković, Crnković, Čajkovski, Horvat, Boškov, Ognjanov, Mitić, Vukas, Bobek i Zebec i danas znaju gotovo svi stariji ljubitelji fudbala na prostorimabivše zemlje.

Kurir