ZAGREB - Prema podacima Zavoda za penzijsko osiguranje, iako je od Drugog svetskog rata prošlo 68 godina, hrvatska država još isplaćuje 28.334 "boračke penzije" koje poreske obveznike godišnje koštaju oko 934 miliona kuna.
Penzije se ne isplaćuju samo direktnim učesnicima rata već i članovima njihovih porodica koje su je nasledile. Prema istim podacima, živih je 9.325 izvornih učesnika NOB-a koji primaju penziju, dok porodičnu penziju prima 19.009 korisnika. Ukazuje se na neverovatan podatak da je najmlađi korisnik "boračke penzije" ima samo 71 godinu, što znači da je na kraju Drugog svetskog rata imao tri godine.
Taj podatak bio je čudan i predsedniku Saveza antifašističkih boraca i antifašista Ratku Maričiću koji nije mogao da objasni o čemu je reč.
Naknadno je iz Hrvatskog zavoda za penzije dobijeno objašnjenje da je reč o deci koja su bila u izbegličkim logorima poput El Šata i da su oni “borački status” dobili po toj osnovi. Maričić tvrdi da je većina penzionera iz Drugog svetskog rata odradila celi radni staž.
“Njihova je jedina povlastica bila u tome što im se staž koji su proveli u ratu računao u uvećanom trajanju. Niko od njih nema penziju samo zato što je bio pripadnik NOR-a, već zato što je penziju zaradio na poslu. Prosečan im je staž od 25 do 35 godina”, objašnjava Maričić, koji je iznenađen i podatkom da najmlađi korisnik porodične penzije ima samo 12 godina.
Zanimljivi su i podaci da najstariji korisnik “partizanske penzije” ima 108 godina, dok najstarija korisnica porodične penzije ima 105 godina.Čak 11.130 korisnika penzija mlađe je od 85 godina, što znači da su na kraju Drugog svetskog bili mlađi od 18 godina.
