Psihološka podrška neophodna je ovim ljudima, zato što patnja ne može da čeka - kaže Peđa Trudić, psihoterapeut koji je samoinicijativno u nedelju ujutro došao u “Pionir” da pomogne ljudima koji su u poplavama ostali bez igde ičega
"U ovom trenutku kod ljudi iz prihvatilišta mogu se javiti psihosomatske bolesti, glavobolja, nesanica, ali i stanja u kojima je potrebno medikamentno lečenje", kaže Trudić. Međutim, ono što brine sve nakon tragedije koja ih je zadesila je zapravo neizvesnost.
"Dve do tri nedelje ovi ljudi će se buditi s mišlju da kada se sledeći put probude neće više biti ovde, da neće biti poplave i da im se ništa nije dogodilo. S druge strane imaće košmarne snove, stalno će čuti hukanje vode, jauke i sve ono što ih je pratilo tokom evakuacije. Situacija je kompleksna, jer se svi ovi ljudi nisu probudili jednog dana sa nogama u vodi. Svi oni su imali razmirice, venčanja, smrtne slučajeve, a ovo je jedna trauma od koje ne počinje novi život, nego se samo kalemi na dodatne probleme", objašnjava Trudić.
Trenutno je na terenu 58 timova koji pružaju psihološku pomoć svima koji su spaseni u poplavama, a postoje posebni timovi koji se samo bave decom.
"Manje pričaju o poplavama i traumi koja ih je zadesila, jer se svima desilo isto. Retko ko pominje novac u smislu da su sada ostali bez njega. Više pominju fotografije i uspomene. Jedan čovek sa kojim sam razgovarao rekao mi je da krevete i ormane može oprati, ali se pitao šta će biti sa njegovim knjigama, jer njih ne može da opere", prepričava Trudić.
Ljudi iz prihvatilišta teško doživljavaju i gubitak kućnih ljubimaca. I to baš dramatično, priča Trudić. Jedan od primera je i jedan Obrenovčanin kome se udavilo 16 ovaca. Ali on je stalno govorio o svojoj maloj mački, koju je kad je polazio stavio na drvo. Sada ga najviše brine da li je preživela.
(24sata.rs)
