BUGOJNO - Malo šta je ostalo od ostavštine doživotnog predsednika SFRJ Josipa Broza Tita u Bugojnu, mestu gde je šef bivše velike balkanske države rado provodio trenutke odmora, ali i vodio vrlo ozbiljne političke razgovore i donosio važne odluke.
Vila Gorica, nedaleko od središta grada, kao i vila na Koprivnici, na putu između Bugojna i Kupresa, danas su samo svedoci prohujalih vremena kada je ovaj deo zapadnog Balkana bio u žiži interesovanja javnosti bivše Jugoslavije, pa i sveta nakon lovačkih podviga nekadašnjeg predsednika Jugoslavije. Stariji Bugojanci i danas vole da kažu da mu je Bugojno bilo omiljeni grad.
Bugojno se, zahvaljujući upravo Titu, u decenijama nakon Drugog svetskog rata snažno razvilo na privrednom, društvenom, kulturnom i sportskom planu. Bugojno je bilo među deset gradova bivše Jugoslavije po nivou BDP-a po glavi stanovnika!
Inače, krajem jula 1993. godine ekstremni deo Hrvatskog veća odbrane (HVO) zapalio je Titovu vilu Gorica, koja je izgrađena 1968. godine, kao i vilu Branka Mikulića, bivšeg predsednika Saveznog izvršenog veća (SIV), koja je izgrađena do nje. Tamo su danas samo gomile smeća, psi lutalice i kradljivci sekundarnih sirovina.
Vila na Koprivnici je, također, potpuno devastirana. U blizini danas pastiri čuvaju ovce, a čak je i armatura pokradena iz zidova nekada reprezentativnog zdanja. Kako imovinskopravni odnosi obe vile nisu rešeni, njihova obnova nikada nije započela, mada je bilo interesenata i iz bogatih arapskih zemalja.
''Tito je voleo sam da kaže da je vrlo rado dolazio u ove naše krajeve. Čak 17 puta je boravio ovde. Primao je tu diplomate najvišeg ranga i donosio najznačajnije odluke vezane za budućnost bivše Jugoslavije. Tu su bila njegova dva reprezentativna objekta, vila na Gorici i Koprvinici. Kad je reč o vili na Koprivnici, Bečlije su nakon aneksije Bosne i Hercegovine imali preko 70 vikendica baš na tom području. Smatrali su da je to najlepši deo Hasburške monarhije. Ali, i ova vila je izložena rapidnom propadanju'', kaže Mirsad Bušatlija, profesor istorije i autor knjige ''Istorija Bugojna''.
Profesor Bušatlija tvrdi da opštinska administracija radi na tome da se pitanje Titove ostavštine u Bugojnu ''otvori i reši''.
''Jednostavno puno je tih pravnih subjekata, a želja je da se to spusti na lokalni nivo i da vratimo brend lovnog turizma koji svakako fali državi BiH. Mislim da bi tu privreda ovog kraja mogla da nađe sebe i da ponovo vratimo imidž gradu koji je nekad imao'', priča Bušatlija.
Sekretar Lovačkog društva Bugojno Mehmed Hadžibegović podseća da je Tito u Bugojnu ustrelio medvjeda koji je bio svetski prvak.
U Bugojnu se još sećaju Titovih dolazaka u lov na ovom području.
''Iza njega su ostali veliki trofeji mrkog medveda koji je u Parizu 1974. godine osvojio prvo mesto sa najviše bodova. Nažalost, dosta ličnih stvari i trofeja su prodati posle rata, 1995. i 1996. godine. Imam saznanja da je njegovo lovačko odelo prodato u Travniku za 60 KM (oko 30,6 evra), a slavni trofej mrkog medveda iz 1974. godine, nešto skuplje, oko 100 KM (51 evro). Prodati su i srebreno i zlatno posuđe'', govori Bušatlija.
"Možemo ponovo napraviti brend kad je reč o tom lovnom turizmu. Pogotovo jer posle rata privreda Bugojna i okoliine stagnira. Imam saznanja da su dolazili neki ljudi iz Saudijske Arabije, Kuvajta, Ujedinjenih Arapskih Emirata.. Čeka se podela imovine u okviru sukcesije zemalja bivše Jugoslavije", kaže profesor Bušatlija.
