Prevencijom do zdravlja

REČ STRUČNJAKA: Moždani udar se može sprečiti

Doktor

Autor:

Trnjenje ili slabost dela tela, iskrivljenost polovine lica, otežan govor, vrtoglavica, povraćanje, nestabilnost pri hodu ili potpuna nemogućnost kretanja simptomi su ove bolesti, koja može da se izbegne redovnim pregledom i terapijom

Moždani udar, zoom

Da li se moždani udar mora dogoditi? Ne, ne mora. A da li postoji lek? Da, naravno, postoji.
To je za Dr Kurir rekao dr Aleksandar Bezmarević, neurolog, koji je objasnio da je za neometano funkcionisanje mozga potrebno stalno dopremanje kiseonika i hranljivih materija putem krvi, a da kada se krvni sud zapuši ugruškom ili dođe do pucanja njegovog zida, nastaje oštećenje mozga i smrt moždanih ćelija, to jest moždani udar.

- U prvom slučaju govorimo o ishemijskom, a u drugom o hemoragijskom moždanom udaru. Inače, to oboljenje nastaje iznenada, a simptomi su odmah vidljivi i zavise od lokalizacije i težine oštećenja mozga. Osoba tako može da doživi trnjenje ili slabost dela tela, iskrivljenost polovine lica, otežan govor ili otežano razumevanje tuđeg govora, smetnje vida, vrtoglavicu, povraćanje, nestabilnost pri hodu ili potpunu nemogućnost kretanja - istakao je dr Bezmarević.

Prema njegovim rečima, podaci o moždanom udaru su veoma zabrinjavajući, naime, čak svaki šesti čovek doživi neki vid moždanog udara tokom života.

- U svetu se na svake dve sekunde neko suoči s tim teškim stanjem, a svakih pet sekundi neko od njega umre. To je drugi uzrok smrtnosti u nerazvijenim zemljama, treći u razvijenim, a ubedljivo prvi uzrok invalidnosti. Svet je prepoznao taj problem, ne samo kao medicinski već i kao ekonomsku katastrofu, pa je i Deklaracijom UN koja je usvojena u oktobru 2011. pokrenuta svetska kampanja za borbu protiv moždanog udara. Međutim, situacija u Srbiji je posebno zabrinjavajuća. Statistika nas stavlja u sam vrh po broju obolelih, što govori o katastrofalnom zdravstvenom stanju naše nacije - naglašava ovaj stručnjak.

Oko 30.000 osoba godišnje, odnosno jedna osoba na svakih 20 minuta doživi moždani udar, a svakih sat vremena jedna od njega umre. Više od 20 odsto obolelih su mlađe osobe, radno sposobne, čija invalidnost znatno opterećuje sve segmente društva. Poslednjih dvadesetak godina terapija moždanog udara veoma je napredovala i moždani udar je, od nihilističkog stava koji se prema njemu zauzimao, postao urgentno stanje, baš kao i srčani udar.

- „Vreme je mozak“ - svetska je krilatica za trombolizu. Prva tri sata od početka pojave simptoma su najbitnija jer se trombolitička terapija može primeniti samo tada. I zato, da bi lek mogao da pomogne, veoma je važno znati simptome moždanog udara, na vreme ih prepoznati i odmah pozvati Hitnu pomoć. Uprkos terapijskim mogućnostima i novinama, prevencija daje ubedljivo najbolje rezultate. Studije pokazuju da se čak do 80 odsto moždanih udara može sprečiti. Pod prevencijom se podrazumeva otkrivanje i lečenje faktora rizika kao što su arterijska hipertenzija, dijabetes, povišene masnoće u krvi, srčane bolesti, fizička neaktivnost, pušenje, korišćenje opojnih droga, kao i upotreba alkohola - objasnio je dr Bezmarević.

Faktori rizika na koje se može uticati

- POVIŠEN KRVNI PRITISAK - osobe s povišenim krvnim pritiskom su u triput većem riziku da dožive moždani udar, pa dobra regulacija krvnog pritiska smanjuje rizik za 36 do 42 odsto
- ŠEĆERNA BOLEST - dvaput povećava rizik od dobijanja moždanog udara
- PUŠENJE - povezano je sa 50 odsto većim rizikom kod oba pola i u svim starosnim grupama. Prekid pušenja, u roku od dve do pet godina, vraća rizik na uobičajen za tu populaciju
- POVIŠENE MASNOĆE U KRVI - nije pokazan direktan uticaj, ali korekcija ovog poremećaja znatno smanjuje rizik
- SRČANE BOLESTI - značajni su faktori rizika za moždani udar, dok je akutni infarkt srca često udružen s njegovom pojavom
- GOJAZNOST - predisponira pojavu moždanog udara, a često je povezana i s hipertenzijom, dijabetesom i povišenim holesterolom
- FIZIČKA NEAKTIVNOST - bilo koji oblik fizičke aktivnosti u trajanju od minimum 30 minuta dnevno umanjiće rizik od moždanog udara

Faktori rizika na koje se ne može uticati

- POL - muškarci obolevaju češće od žena, ali je smrtnost veća kod žena, što se objašnjava njihovim dužim životnim vekom
- STAROST - rizik od moždanog udara raste s godinama, a opasnost se duplira u svakoj narednoj deceniji života nakon 55. godine
- RASNA I ETNIČKA PRIPADNOST - dvaput je češći kod pripadnika tamnijih rasa nego kod belaca
- GENETSKO NASLEÐE - veći rizik da dožive srčani udar imaju osobe u čijoj porodici ga je neko imao

Istine i zablude o moždanom udaru

- ZABLUDA - Moždani udar pogađa samo starije
- ISTINA - Pogađa ljude svih uzrasta, pa čak i decu
- ZABLUDA - Ne može se lečiti
- ISTINA - Zahteva urgentno lečenje
- ZABLUDA - Moždani udar se ne može sprečiti
- ISTINA - Može se sprečiti u velikom procentu
- ZABLUDA - Oporavak je moguć samo u prvih nekoliko meseci
- ISTINA - Oporavak je moguć tokom celog života

Pratite Sport na Facebooku
i Twitteru
Pratite Stars na Facebooku

Komentari (2)

Pošaljite komentar 

Popularni komentari

  • glas naroda

    glas naroda

    Kod kojih lekara da se javimo?Moramo da cekamo po godinu dana unapred na neki pregled a do onda,porasce mi trava na grobu!Istina je,da moramo sve da platimo,a i to nije sigurno!Moju suprugu,lecili su preko 25.godina od angine pektoris,da bi na kraju ustanovili,da je preko 25.godina imala tumor na zelucu od koga je,na zalost preminula u mukama!LEKAR ... više I U SRBIJI I PREGLED,NE HVALA!

    13 Odgovori 

Poslednji komentar

  • .bb

    .bb

    I ja se pitam, gde otici kod lekara i imamo li mi lekara ili samo nabedjenih doktora.?????

    0 Odgovori 

Najčitanije

Facebook

Izjava dana

Pitanje promene Ustava čeka Srbiju, ne sutra, ali u ovom mandatu, što je prilika i za drugačiju poziciju Vojvodine Ištvan Pastor lider SVM
Prati Kurir na Facebooku!
Na vrh