Ginekolog vam je rekao da imate miom materice. Nije vam svejedno. Ipak, ne brinite previše jer je miom najučestaliji benigni tumor materice. Lekari kažu da ga ima svaka četvrta žena. Uglavnom ne pravi probleme dok je mali. U zavisnosti od toga da li u sastavu mioma prevlađuju glatke mišićne ćelije ili fibrozno vezivno tkivo, oni se u stručnoj literaturi zovu još i lejomiomi ili fibromiomi. Klinička ispitivanja potvrđuju da se ti tumori najčešće javljaju u reproduktivnom periodu života žene. Njihova učestalost posle 35. godine života je do 30 odsto. Pre puberteta su izuzetno retki, kao i posle menopauze. Dokazana je hormonska uslovljenost pojave mioma. Najveći broj mioma materice u početku razvoja protiče bez ikakvih simptoma, koji se obično javljaju tek kad miom dostigne izvesnu veličinu i počne da pritiska susedne organe, najpre mokraćnu bešiku, uretru ili mokraćovod i rektum. A onda počinju bolovi u stomaku, nadimanje donjeg dela stomaka i bol u leđima. Česti simptomi mioma materice su i neuredne menstruacije, anemija, sterilitet, spontani pobačaji ili, ako se trudnoća iznese do kraja, u porođaju mogu nastati različite komplikacije, kao što su slabe porođajne kontrakcije.Dr Paja Momčilov, zamenik direktora Instituta za ginekologiju i akušerstvo u Višegradskoj, kaže za Dr Kurir da svaka četvrta žena ima miom materice.- To je najčešći benigni tumor. Obično se javlja kod žena koje su pred menopauzom, a može da se javi i kod mlađih. Miomi mogu da izazovu obilno krvarenje i bol jer vremenom rastu i pritiskaju nerve. Žena zbog obilnog krvarenja može da postane anemična i tada je terapija neizbežna. Miomi vrlo retko prelaze u maligne tumore, ali mogu dovesti do steriliteta. Svaka žena koja ih ima trebalo bi redovno da ide na ginekološke preglede kako bi se pratio njihov rast. Ukoliko se desi da rastu velikom brzinom, terapija i lečenje su neophodni. Postoje lekovi koji mogu da zaustave njihov rast, a lečenje može da bude i operativno - kaže dr Paja Momčilov.
Do 30 kilograma
Po svom izgledu miomi su čvornovati tumori koji variraju po broju i veličini. Mogu da budu mikroskopski, ali i da teže do 30 kilograma. Mogu da budu tvrdi kao guma, ali i sasvim meki. Iako nemaju pravu kapsulu oko sebe, njihove ivice su odvojene od okolnog mišićnog tkiva nekom vrstom pseudokapsule. Po pravilu ih krvlju snabdeva barem jedan veći krvni sud.
