Ponos Srbije!Izlizana floskula kojom se sportisti poraženi u finalu teše kako „srebro ima zlatni sjaj“ u slučaju srpskih rukometašica gubi svaki promil mogućnosti da je reč o „slatkom limunu“ i „kiselom grožđu“. Devojke su zaista zablistale punim sjajem, u Beogradu su ponizile selekciju Norveške, u finalu se borile protiv Brazilki i na kraju donele toliko dugo očekivanu i priželjkivanu medalju s Mundijala. Komšinica- Izlazim s parkinga i na haubu mi pada čovek od 35, 40 godina. Iako, naravno, nisam išla brzo jer sam tek krenula, presekla sam se da ga nisam udarila, a on mi kaže: „Komšinice, pa ja tebe znam kad si bila devojčica. Bio sam u Areni da vas gledam, svaka čast na ovom uspehu“ - kaže Marina Dmitrović.Pored uspeha koji su napravile i medalje koju su osvojile, devojke su ponosne i na činjenicu da su posle dugo vremena sportsku javnost Srbije okrenule prema ženskom rukometu.- Uoči meča s Brazilom čule smo da su karte rasprodate za samo dva sata, a kad smo ušle u dvoranu, bilo je sjajno. Dok ste na terenu, isključite se od svega, ne vidite baš sve jer ste fokusirani na igru, ali kad sednete na klupu, onda imate vremena da bacite pogled po hali. Ranije smo gledale da vidimo koliko ima ljudi, a sad pogledom tražimo prazne stolice - kaže Jelena Popović a Jelena Nišavić dodaje:- Evo ja, recimo, nisam znala gde mi je mama. Ranije sam uvek znala gde se nalazi, mogla sam da je uhvatim pogledom, a ovaj put je nisam videla zbog gužve. Navala je bila velika i drago nam je što su nas ljudi podržali na takav način.Hit do hitaTokom čitavog prvenstva zaštitni znak srpskih devojaka bila je sjajna atmosfera, a himna ove generacije postala je pesma „Stvarno nismo normalne“.- Muzika je nezaobilazan faktor u pripremi pred utakmicu, a uglavnom smo orijentisani na „ćirilicu“. Prošle godine smo na putu do hale puštale Severininu pesmu „Ovo će biti dobra noć, predosećam“, ove godine smo posle utakmice pevale „Ova noć ima čudnu moć“ ili neku Cecinu pesmu. To pevaju i devojke koje ne slušaju tu vrstu muzike, ali to nije ni važno. Suština je u tome da smo mi uvek zajedno u svemu. Na dočeku u Skupštini pevale smo „Živela Kraljevina Srbija“, i to samo kao navijačku pesmu, nikako kao neku političku poruku. Iz tog primera se vidi zašto nismo normalne. To je poenta. Mi kao da ne znamo koliko zaista vredimo, ali, eto, imamo srebro - kroz smeh gotovo isto govore sve tri devojke.
UlepšavanjeNOKTI U BOJAMA SRPSKE ZASTAVEIako bi neko pomislio da sređivanje kose pred utakmicu devojkama oduzima mnogo vremena, one kažu kako im je to najmanji problem.- Sređivanje kose je postalo rutina. Sat pred početak meča presvučete se, vežete kosu, ispletete kikice, popijete kafu i spremite se za meč. Sređivale smo i nokte i lakirale ih u boje srpske zastave, pa su i gumice za kosu bile u tim bojama. U Nišu smo, recimo, imale devojku koja je dolazila da nam sređuje nokte - otkrivaju devojke.
Novogodišnja željaLJUDI, OSTANITE UZ NASZvanično druge rukometašice na planeti poručile su čitaocima Kurira da i dalje ostanu uz njih.- Bila sam na konferenciji posle meča s Južnom Korejom kad je jedna njihova igračica rekla kako srpski navijači treba da nauče kako se navija. Zaista ne znam šta je htela time da kaže, a ja im poručujem da ostanu takvi kakvi jesu, jer Srbija ima najbolju publiku na svetu. Mi ćemo se potruditi da ih usrećimo dobrim rezultatima i želimo im mnogo zdravlja i sreće - kaže Jelena Popović.
