BEOGRAD - Akademik Ivan Jevtić zatražio je danas od Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) da se oglasi i alarmira Vladu Srbije povodom televizijskih emisija "Veliki brat" i "Farma" koji, prema njegovom mišljenju, ugrožavaju moral i duh srpske nacije.
Jevtić je na sednici Redovne skupštine SANU rekao da te emisije predstavljaju poniženje i uništavanje svega ljudskog, moralnog, duhovnog i da niko ništa ne preduzima, zbog nezavisnosti i slobode medija."Treba da postoji sloboda medija, ali zbog nečega što dira direktno u mentalno stanje nacije, Akademija je dužna da na neki način reguje.
Treba pronaći način da se reaguje i zatvore ti izvori zla. To je nezdravo i treba stati mu stati na put", naglasio je Jevtić.Svetski priznati kompozitor apelovao je da Akademija uputi pismo Vladi Srbije i zatraži da se pomogne roditeljima sa mnogo dece.
"Svedoci smo da svake godine nestane 30.000 ljudi, to je alarmantno stanje gde opet niko ništa ne preduzima. U Francuskoj ljudi sa više deteta zarađuju dovoljno da ništa ne moraju da rade. To nisu velike pare da se dečiji dodaci povećaju", rekao je Jevtić.
Akademik Isidora Žebeljan je zamolila Akademiju da pomogne za zaživi delatnost Odbora za zaštitu srpske muzičke baštine koji je pokrenut ove godine pri Odeljenju likovnih i muzičkih umetnosti SANU.
"Zamislite situaciju u kojoj 'Seobe' Miloša Crnjanskog nikad nisu štampane, a ne zna se gde je originalni rukopis ili da 'Na Drini ćuprija' nikad nije štampana, a da rukopis trune u nekom memljivom podrumu. Tada ne bismo imali ni trunčice ideje ko smo, jer ne bismo imali saznanje, iskustvo koje proističe iz ovih genijalnih i dragocenih umetničkih dela koja čine naš identitet", primetila je Žebeljan, dodavši da je upravo takva situacija sa srpskom umetničkom muzičkom baštinom.
Ona je rekla da gotovo celokupan opus najvećih srpskih kompozitora Petra Konjevića, Enrika Josifa, Milenka Živkovića i veleki deo stvaralštva Vasilija Mokranjca nikad nije štampan i trune po mračnim budžacima, dok mnoga dela nikad nisu izvedena, jer se ne zna gde su note."Svi ovi kompozitori su bili akademici, a možemo samo da zamišljamo u kakvom je stanju zaostavština kompozitora koji to nisu bili. Zbog ove alarmantne, tragične i katastrofalne situacije osnovan je Odbor za zaštitu srpske muzičke baštine i ja vas molim da i u ovom nevremenu pomognete da njegove aktivnosti zažive kako bi se identitetu srpskog naroda pridodala još jedna vrlo važna karika koja je do sada nedostajala. Jedino ćemo tako otkriti ko smo", naglasila je Žebeljan.
Akademik Vasilije Krestić je u okviru diskusije skrenuo pažnju da među nagradama koje je SANU nedavno osnovala ne postoje priznanja za istoriju i jezik - "discipline koje su podstakle osnivanje Društva srpske slovesnosti", preteče SANU.
"Ti temelji naše ustanove su do te mere zapostavljeni, a mi idemo obrnutim smerom u nagrađivanju. One nauke koje su internacionalne i kojima se bavi ceo svet podstičemo i to je dobro, a one nauke koje negujemo najviše mi, u našoj sredini, naše nacionalne nauke potpuno su zapostavljene i to u kritičnom trenutku kada se vrše ozbiljni falsifikati u celom svetu, pogotovo u Evropi, na račun srpske istorije", istakao je Krestić.
On je naglasio da u ovom kritičnom trenutku, pogotovo što se bliži obeležavanje 100 godina od početka Prvog svetskog rata, "ne smemo da sedimo skrštenih ruku" i da Akademija mora da se pobrine za obezbeđivanje sredstava kako bi se stimulisale "naše nacionalne nauke".
