BEOGRAD - Predstavnik kompanije Apeks Solušn Tehnolodži Sava Terić gostujući u emisiji Beograde, dobro jutro” na RTV Studio B potvrdio je konstataciju da je sistem neodrživ, ali i koji su glavni razlozi za pad prihoda od prodaje karata.
- Potvrdio bih konstataciju gospodina Siniše Malog da je sistem neodrživ, ali bih objasnio detalje zašto je to tako. Ako govorimo o prihodima, naše mišljenje je da je glavni razlog za male prihode tarifni model koji trenutno postoji u gradu Beogradu. Mislimo da je on zreo za kompletnu promenu – objasnio je Terzić i dodao.
- Kao ilustraciju tome možemo uzeti jednostavnu statistiku: od ukupnog broja izdatih karata u sistemu, 36% su besplatne karte. Ako na to dodate 37% povlašćenih kategorija i 27% ljudi koji plaćaju punu cenu karte, dobijate statistiku koja je neodrživa. Takođe imate puno anomalija u sistemu: recimo, zaposleni koji plaćaju više od 3.000 dinara na mesečnom nivou i penzionere koji na godišnjem nivou daju 400 dinara. Smatramo da postoji neujednačenost kada su u pitanju povlašćene kategorije i nijedna tehnologija ne može nadomesti tako loš tarifni model.
Na pitanje koliko umanjen broj kontrolora utiče na činjenicu smanjenih prihoda, Terzić odgovara da je s jedne strane potpuno tačno da će smanjenjem broja kontrolora pasti i prihod. S druge strane on ističe da kompanija Apeks nije zagovornik teorije da sa jako velikim brojem kontrolora treba da se kontrolišu karte u pervozu, navodeći da statistika jasno govori da prihodi mogu biti uvećani i sa manjim brojem kontrolora.
- 2012. godine, porast prihoda je 14% u odnosu na 2011. godinu, kada je naplatu karata vršio GSP, što su egzaktne cifre. Od oktobra 2012. kada je došlo do povećanja cena karata u javnom prevozu, prihod grada kreće da opada, ali je u 2013. i dalje veći nego kada je isti posao radio GSP – objašnjava Terzić.
O brojnim spekulacijama u javnosti kako putnike pljačka privatna firma, pitanjima gde se sliva novac od naplate karata i kako se dalje raspoređuje, Terzić daje detaljno objašnjenje.
- Velika je zamena taza u javnosti kako funkcioniše tok novca. Jer, kada građanin kupi kartu na kiosku, 100% novca dođe u Apex i 100% ode u gradsku kasu. Kompaniji Apex tek na kraju meseca, po ispostavljenoj fakturi Grad isplaćuje 8,53%. U taj procenat ulazi i provizija kioska (2,5%), 3,2% ode na plate 380 zaposlenih u Apexu. Takođe, 1,5% ode na otplatu opreme jer da napomenem, Grad Beograd nije uložio nijedan dinar u ovu investiciju. Tu je i 1% zavisnih troškova, što na kraju znači da radimo za 0,33% od onog dela koji se naplati od prevoza.
Na pitanje voditeljke da li je tačno da je Grad spreman da otkupi 45% domaćeg vlasništva kompanije i 6% turskog partnera, predstavnik kompanije Apex potvrđuje da postoji takva ponuda od strane Privremenog veća, koje smatra da će tom kupovinom biti stvoreni uslovi za povećanje prihoda.
- Ipak, želim da naglasim da smo spermni da pričamo o bilo kom modelu koji će pomoći da dođemo do boljeg korišćenja sistema, i koji će smanijiti izdatke Grada. Međutim, nisam siguran da će kupovinom samo jednog dela preduzeća taj efekat biti postignut. Osim toga, turski partner smatra da kada bi Grad samo jednim delom bio u toj kompaniji, to bi značilo sukob interesa. Imali bismo situaciju u kojoj neko plaća tu kompaniju i ujedno je i partner u samoj kompaniji.
Terzić je istakao da su pregovori sa Privremenim većem u toku, te da su u kompaniji Apex zadovoljni što je neko pokrenuo problematiku funkcionisanja javnog prevoza u Beogradu.
- Dali smo predloge za rešavanje pitanja kontrolora, jer nam je s jedne strane ugovorom dato pravo da kontrolišemo putnike, ali je zakonska regulativa takva da nas prilično uskraćuje. Zato smatramo da taj deo posla zaista treba izmestiti u Grad Beograd – zaključuje Terzić.
