BEOGRAD - Pozovi Dajanu radi titule. Srpska košarkaška reprezentativka Dajana Butulija ušla je u anale košarke pošto je pre nekoliko dana sedmu godinu zaredom osvojila titulu prvaka jedne države. Posle dve titule sa Hemofarmom iz Vršca i četiri godine dominacije s Partizanom, Butulija je u Švedskoj postala najbolja sa ekipom Nortlanda iz grada Lulea. Ukupno u seniorskoj karijeri ovo je njena 13. seniorski trofej pošto ima po dva nacionalna kupa s Hemofarmom i Partizanom, kao i dve regionalne lige sa crno-belima.
Hemofarm, Partizan, niz je nastavljen u Nortlandu. Sedma titula prvaka u nizu. Da li treba snimiti film "Pozovi Dajanu radi titule"?
"Niz se nastavlja... Nekako sam naučila da pobeđujem u finalima, tako da mi poraz ne dolazi u obzir kao ideja. I u Švedskoj su novinari pisali o tome kako je samo moje prisustvo posle svega osvojenog ovde znak da će i njihov grad posle pet srebrnih medalja konačno biti prvak države. Mozda i ima u toj priči neke istine, ali ja sam zaboravila kako je to gubiti."
Kakav je osećaj osvojiti prvu titulu van Srbije?
"Mislila sam da, gde god bila posle svoje države, neću moći da osetim toliku želju za osvajanjem kao što se to oseti kada si među svojim ljudima. Ali, ipak nije bilo tako. Neverovatna ljubav i energija ljudi iz Lulea je probudila u meni želju da hoću jako da učinimo to za njih. Ceo grad je bio lud za nama, da smo prvakinje sveta onako nas ne bi bodrili i posle slavili. Na utakmicama je hala bila ispunjena do poslednjeg mesta, bilo je po 3.000 ljudi. Takođe sam to jako želela i zbog svoje ekipe u kojoj je bila neverovatna atmosfera, što je takođe čudno u kombinovanom timu Šveđanki, Amerikanki, Slovenke i Srpkinje. Iskreno smo se zavolele, bodrile i uživale u svakom treningu i zajedničkom vremenu. Toliko smo bile složne, kada su nas svi već otpisali jer smo ostale na samo pet igračica koje su mogle da igraju zbog četiri povrede kolena u ekipi, dogovorile smo se da ćemo igrati još jače i bolje, i obećale sebi da mi osvajamo prvenstvo. U stanju smo bile da sedimo satima i pričamo kako učiniti nemoguće jer smo ostale sa samo jednom visokom igračicom, i to na poziciji četvorke."
Kako si primljena u Švedskoj i da li si imala pritisak da, kao stranac moraš da pružiš više od drugih?
"To kako sam primljena tamo je tek posebna priča. Od samog starta i prve utakmice publika me je zavolela. Kažu da sam drugačija i da su uživali da me gledaju. Do duše, i ja sam se potrudila često da ih zabavim nekim pasevima iza leđa ili šta već izmislim u datom trenutku, što se jedino malo treneru nije uvek sviđalo, ali to sam ja. Iskrenu ljubav i podršku sam osećala na svakom koraku, od ljudi na ulici koji su me grlili, ljudi u klubu do saigračica. Ceo grad je živeo za tu medalju i dao neki dopinos tome. Ne preterujem ni malo i znam da sve zvuči neverovatno, ali je stvarno i bilo kao bajka."
U čemu se razlikuje po kvalitetu švedska liga u odnosu na srpsku i regionalnu ligu?
"Švedska liga je ozbiljna liga sa puno kvalitetnih Amerikanki i reprezentativki Švedske, iako sam i ja mislila dok nisam zaigrala tu da Švedska nije zemlja u kojoj se igra ozbiljna košarka. Pogotovo prve četiri ekipe koje se izdvajaju po kvalitetu. Jača je sigurno dosta po kvalitetu od sadašnje jadranske i srpske lige, i nijednog trenutka se nisam pokajala što sam otišla tamo. Prelepa godina, predivno iskustvo, neverovatni uslovi, mislim da retko ko ima takve uslove i organizaciju igde u Evropi. Ma, neverovatno do svakog detalja."
Kakav je status ženske košarke u Švedskoj?
"Mnogo se više prati ženska košarka u Švedskoj nego u Srbiji, pogotovo u Lulei. Svakog dana je bar po jedan novinar dolazio na trening, mnogo se pisalo i pričalo o nama. U lokalnim novinama smo svakog dana bili na bar po dve tri strane. Ženska košarka u Švedskoj se ozbiljno uzdigla i mislim da će im se tek svo to ulaganje i vratiti."
Da li si imala vremena da pratiš nastupe bivših saigračica iz Partizana i reprezentacije?
"Iskreno, ja inače ne pratim igre i rezultate, jer kada sam u nekoj svojoj priči i na svom zadatku tu sam skroz i sve ostalo mi je rasipanje energije. Takva sam oduvek. Čujem se sa nekoliko saigračica i mojih naravno dobrih drugarica, pa uvek pitam i saznam kada se osvoji nešto bitno. Svakako da baš svakoj želim što bolju igru i uspešnu sezonu, i da sa novim iskustvima i dodatnim motivom dođu nazad i da zajedno predstavimo našu zemlju i pokažemo kako lepu košarku igraju srpske košarkašice."
Predstoji Svetsko prvenstvo u Turskoj. U grupi smo sa Amerikom, Kinom i Angolom. Kakva su ti očekivanja?
"Nisam iskreno stigla puno da razmišljam o očekivanjima i grupi na Svetskom prvenstvu. Ali, svakako znam selektorku Marinu Maljković i naš tim jako dobro, i znam da će borba i vera biti na najvećem mogućem nivou. Pa, ako se opet sve poklopi ova ekipa može do novog uspeha. Najveća želja mi je da opet privučemo narod da onako gleda i navija za nas kao na Evropskom prvenstvu u Francuskoj, jer zaslužujemo tu pažnju zbog igre i borbe koju znamo da im pokažemo. Jako verujem u tim Srbije na čelu sa Marinom."
Sa Evropskog prvenstva u Francuskoj nosite lepe uspomene. Može li ta atmosfera, to drugarstvo, da se ponovi u Turskoj?
"Prelepe uspomene nosimo sa Evropskog prvenstva, ogroman uspeh i čast biti deo toga. Naravno da sve to može da se ponovi, ako ne čak da budemo još složnije i jače. Znamo ko će se najbolje pobrinuti za to, zato se i ne plašim i zato toliko verujem u sve to."
