MOSKVA - Vlasti u Kijevu već su potrošile za vojnu operaciju skoro polovinu godišnjeg budžeta Donjecka
Jedan dan vojne operacije ukrajinskih snaga bezbednosti na jugoistoku te zemlje košta više 3 miliona dolara, piše Izvestija. A stručnjaci kažu da je dosad potrošeno više od 147 miliona dolara (1,7 milijardi grivni), što je gotovo polovina godišnjeg budžeta Donjecka (za 2014. bilo je planirano 4 milijardi grivni).
Ako ukrajinska vojska nastavi ovako da koristi teško naoružanje, ukupni troškovi rata, računajući i uništavanje objekata i razaranje infrastrukture, biće desetostruko povećani, kažu vojni analitičari.
Kijev je proglasio takozvanu antiterorističku operaciju 15. aprila 2014. Stručnjaci kažu da su u vojne operacije protiv milicije u Donjeckoj i Luganskoj oblasti uključene 95, 79. i 25. vazdušno-desantne jedinice, 24, 51. i 30. motorizovana brigada, kao i jedinice Nacionalne garde. Osim toga, oružanim snagama pomažu takozvani dobrovoljački specijalni bataljoni koje finansiraju ukrajinski oligarsi: "Donbas", "Dnjepr 1", "Dnjepr 2" i "Azov".
Prema podacima MIP Rusije, pred kraj aprila ukupan broj ukrajinskih trupa koncentrisanih na jugoistoku zemlje bio je 11.000 ljudi. S njima je 160 tenkova, 230 oklopnih transportera, ne manje od 150 artiljerijskih sistema, a tu je i podrška avijacije.
Međutim, stručnjaci veruju da je broj ukrajinskih vojnika angažovanih u takozvanoj antiterorističkoj operaciji (ATO) mnogo veći. Ministar odbrane samoproglašene Donjecke Narodne Republike (DNR) Igor Strelkov tvrdi da u ATO učestvuje oko 20.000 ljudi; među njima je 5.000 iz Slavjanska. Ukrajinski vojni analitičar Vjačeslav Celujko kaže da je broj i veći.
"Stvar je u tome što ne postoji precizna granica s oblastima u kojima se sprovodi ATO", kaže Celujko za Izvestija. "Paralelno s borbenim dejstvima, jačaju se pozicije vojske duž rusko-ukrajinske granice. Tamo se skupljaju trupe. I moglo bi da ih bude više od 25.000 ljudi."
Izvor Izvestija u Ministarstvu odbrane Rusije kaže da je plata običnog ukrajinskog vojnika koji učestvuje u ATO 30 grivni (2,5$), a oficira 100 grivni (8,3$). Računica pokazuje da samo prisustvo ukrajinskih snaga u zoni oružanih dejstava košta Kijev na dnevnoj bazi minimalno 600.000 grivni, to jest 50.000 dolara. Za proteklih 45 dana, koliko traje ATO, samo na plate otišlo je 2,25 miliona američkih dolara.
Pritom u tu sumu nisu uračunati hrana (dnevni obrok za jednog čoveka košta 50 grivni ili 4,1 dolar) i mesečni džeparac. Mesečni džeparac po čoveku prosečno iznosi 2.400 grivni (200 dolara). U proteklih 45 dana na ishranu personala koji učestvuje u ATO otišlo je 3,6 miliona dolara, a na plate - 6 miliona.
Računica: samo na troškove života personala upućenog u zonu sukoba u proteklih 45 dana potrošeno je 11,9 miliona dolara.
U međuvremenu procurela je informacija da regularna ukrajinska vojska na početku vojnih operacija nije imala dovoljno novca za kupovinu pancira. Zato je javno skupljan novac za vojsku.
U vreme događaja na Krimu čak su na televiziji prikazivane reklame u kojima su građani pozivani da doniraju za armiju. Navodno, falilo je aviona, oklopnih vozila, pa čak i obrazaca. Reklamna kampanja bila je uspešna i građani su za svoju vojsku sakupili 122 miliona grivni, to jest 10,1 milion dolara.
"Pokušajte da utvrdite gde su otišle te pare, koliko je otišlo na hranu, a koliko na neophodnu opremu - to je prosto nemoguće", kaže Celujko.
Šef laboratorije "Ratne ekonomije" Instituta za ekonomiju Vitalij Cimbal podseća da su u ATO pored regularne vojske uključene i privatne armije ukrajinskih bogataša - Igora Kolomojskog i Rinata Ahmetova - kao i plaćenici privatnih vojnihz kompanija iz Evrope i Amerike.
"Za razliku od pripadnika regularnih snaga, privatni vojnici ne samo što su dobro plaćeni, nego su i bolje opremljeni. Možemo da kažemo da im teče med i mleko", kaže Cimbal.
Glavni sponzor tih dobrovoljačkih pukova, kako ih zovu, je vlasnik banke "Privat" i gubernator Dnjepropetrovske oblasti Igor Kolomojski. On je direktno učestvovao u stvaranju dva bataljona: "Dnjepr 1" i "Dnjepr 2", kao i dva bataljona teritorijalne odbrane. Oni zajedno imaju oko 3.000 ljudi.Zvanično, te jedinice su pod komandom MUP-a Ukrajine i bore se rame uz rame s pripadnicima Nacionalne garde, koju danas čine borci fašističke partije "Desni sektor".
Ove jedinice, zapravo, deluju potpuno samostalno, kažu za Izvestija predstavnici DNR. Njihovi borci ne štede nikoga i čine neverovatna zverstva. Ljudi Kolomojskog pale administrativne zgrade pune ljudi u Donjeckoj oblasti. Prete smrću ukrajinskim vojnicima koji ne žele da pucaju u svoj narod.
Plaćenici za prljav posao koji obavljaju dobijaju pristojnu platu za ukrajinske standarde - oko 400 grivni (40 dolara) dnevno. Primera radi, lekar u Ukrajini zaradi dnevno oko 100 grivni (8,3 dolara).
Sam Kolomojski je priznao medijima da za plate "svojim vojnicima" mesečno izdvaja više od 10 miliona dolara. Dakle, za 45 dana ATO potrošio je 15 miliona dolara. Inače, Forbs procenjuje njegovu imovinu na 3,6 milijardi američkih dolara.
Pored lokalnih pasa rata, u ATO učestvuje i oko 250 stranih plaćenika.
"Imamo podatke da na Karčunu (brdo kod Slavjanska) operišu poljski privatni plaćenici", više puta je upozoravao Igor Strelkov.
Pored Poljaka, tu su i američke privatne vojske, ali one isplaćuju ljude na sasvim drugačiji način.Tek, plaćenici uvek dobijaju više od običnih vojnika.
"Primera radi, francuski legionari dnevno dobijaju platu i po regularne vojske Francuske, a američki plaćenici u Iraku zarađuju 30 posto više od regularnih vojnika", objašnjava Cimbal.
Tek, stručnjaci procenjuju da je mesečna zarada stranog plaćenika u Ukrajni od 10.000 dolara pa naviše.
Međutim, sledovanje boraca je samo mali deo vojne potrošnje. Veći deo otpada na oružje i municiju. Načelnik Centra za strateške i odbrambene tehnologije Ruslan Puhov kaže da zaraćene strane na istoku Ukrajine uglavnom koriste oružje proizvedeno kasnih osamdesetih godina prošlog veka.
"Postoje dva načina izračunavanja. Prvi je po preostaloj vrednosti u odnosi na prvobitnu vrednost, a pritom treba znati da Ukrajina nije kupovala tu tehniku jer ju je dobila u nasleđe od SSSR-a", kaže Puhov.
Drugi način je po današnjoj ceni.
"Svako potrošeno oružje mora da bude zamenjeno novim, verovatno modernijim, dakle i skupljim", navodi on.
Na primer, cena helikptera Mi-8, koji koristi ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo, mogu da variraju od 200.000 do 5 miliona dolara, već u zavisnosti od habanja. Milicija je uspela da obori četiri takve mašine. Gubitak svakog helikoptera i njegova zamena novim košta oko 20 miliona dolara.
Dalje, jedan sat leta helikoptera košta 800 dolara. U ATO učestvuje 20 helikoptera. Samo za gorivo dosad su "sagoreli" najmanje 30.000 dolara.
Avioni su još skuplji. Ukrajina je 26. maja podigla iz nad Donjecka borbenu avijaciju - četiri aviona (dva Mi24 i dva Mi-8) i sedam helikoptera. Sat leta borbenim avionom košta oko 5.000 dolara. A avioni su leteli čitav sat.
Što se tiče oklopnih vozila, ukrajnska armija je dosad izgubila više od 30; od oklopnih transportera do tenkova T-64. Troškovi modernizacije T-64 dosežu 1,5 miliona dolara, a borbeno vozilo pešadije i oklopni trasporter od 800.000 dolara do 1,5 miliona. Opšti troškovi za gorivo za sva vozila koja učestvuju u ATO prelaze 350.000 dolara.
Na osnovu trenutnih cena na svetskom tržištu oružja, jedna artiljerijska granata koša oko 150 dolara, šaržer za hiljadu metaka za automatsko oružje 309 dolara, bombe osam dolara, a minobacačke granate oko 10 dolara.
"U okolini Slavjanska, gde su naše pozicije, pucnjava počinje u osam uveče i traje do zore. Po nama biju po pet-šest sati bez prestanka. Tako živimo već mesec dana", kaže jedan borac samoodbrane Slavjanska.
Borci kažu da Ukrajinci za sat vremena pucaju 25 minuta iz topova D-30 i da tako ispale 10-15 granata. To znači da samo jedan sat topovske kanonade samo u okolini Slavjanska napravi trošak od 10.000 do 15.000 dolara.
Dakle, ako se podvuče crta, cena 45 dana ofanzive ukrajinskih snaga na istoku zemlje je 147 miliona dolara. U to nisu uračunati troškovi lekova i lečenja ranjenika, isplata osiguranja i sahrana poginulih, kao ni troškovi zgrada uništenih tokom kaznene operacije.
Ako se ovako nastavi, kaže vodeći stručnjak Centra za političku konjukturu Dmitrij Abzalov, Ukrajina će početi da gubi desetine milijardi dolara mesečno. Tu se postavlja pitanje - ko to finansira?
