PEKING - Strašno.Najsavremeniji smartfon na svetu, novi „ajfon 5“ američke kompanije „Epl“, proizvodi se u kineskoj fabrici „Fokskon“, u kojoj su uslovi rada katastrofalni. U to da se prema radnicima odnose kao prema robovima, uverio se kineski novinar koji se zaposlio u fabrici i u njoj proveo deset dana. Šokantan dnevnik novinara, u kojem on opisuje neljudske uslove za rad i boravak, objavila je agencija Šangaj ivning post, a Kurir prenosi njegove delove.
Dan 1: RegrutacijaKontaktirao sam sa osobom zaduženom za ljudske resurse u „Fokskonu“, koja mi je rekla da mogu da radim ukoliko sam zdrav i ako imam kinesko državljanstvo. Na kapiji fabrike bilo je mnogo ljudi, pa mi je prišao jedan od stražara i ponudio mi da me za 15 do 28 dolara uvede preko reda, što sam odbio. Tu sam morao da popunim obrazac o mentalnom zdravlju, koji se sastoji od 30 pitanja. Nakon toga smo autobusom otišli do fabričke spavaonice, koja smrdi na fekalije, a na prozorima su metalne rešetke da neko ne bi izvršio samoubistvo.
Dan 2: Potpisivanje ugovoraUjutru smo u fabričkoj kantini imali doručak. Nisam ni završio s neukusnim jelom kada su nam doneli ugovor na potpisivanje. U njemu je naglašena obaveza čuvanja tajne o telefonu „ajfon 5“, pravila ponašanja, ali ne i obaveza da se radi prekovremeno. U odeljku o zaštiti na radu menadžment je tražio da zaokružimo da nam ono sa čim se radi ne škodi.
Dan 3. do 6: ObukaU velikoj hali pričali su nam o kompaniji, telefonu i sigurnosnim merama u fabrici, ali uvek je naglašavano da radimo samo ono što nam se kaže, i to bez pogovora. „Možda vam se neće svideti kako se ophodimo prema vama, ali znajte da je to za vaše dobro“, rekao je jedan od instruktora. Pročitali su nam i 13 stavki o nagradama i 70 o kaznama.
Dan 7: OdmorNakon višednevnih obuka rasporedili su nas u smene i dozvolili da se odmorimo, ali samo u toku dana, jer smo noću radili. Dobio sam temperaturu i glavobolju, pa sam tražio da odem do fabričke ambulante. U smeni je radio samo jedan doktor, koji je imao pet pacijenata istovremeno. Dobio sam „aspirin“ i otišao da spavam. U sklopu fabrike postoji i igralište, teretana, pošta, biblioteka, pa i ulica za šoping, ali sve je to potpuno oronulo.
Dan 8. do 10: Sklapanje „ajfona 5“Na ulazu u proizvodnu salu nalazi se jak detektor metala. U hali su četiri proizvodne trake i na svakoj radi 12 ljudi, a svaka linija za pola dana može da obradi 36.000 telefona, što je zastrašujuće. Moj zadatak je bio da uljanom bojicom za tri sekunde precizno obeležim četiri mesta gde će se bušiti rupe za šrafove na masci i odložim je na proizvodnu traku. Nakon ponavljanja tog postupka nekoliko sati stravično su me zaboleli vrat i ruka. Radili smo od po podne do 11 uveče, onda smo išli na večeru, pa ponovo na rad od 12 uveče do šest ujutru. Prema mojim proračunima, za 10 sati morao sam da obeležim najmanje 3.000 poleđina za „ajfon 5“. Konačno sam prestao da radim u sedam ujutru. Menadžer nas je okupio i rekao: „Ko još hoće da se odmara ranije, u pet ujutru?! Ovde smo da zaradimo novac!“ Pomislio sam, ko želi da radi prekovremeno za četiri dolara po satu?
