Pola se veka se navršilo od rođenja najvećeg hrvatskog, jugoslovenskog, ako ne i evropskog košarkaša Dražena Petrovića.
Sve do pogibije u saobraćanoj nesreći 7. juna 1993. godine, bio je čudo od deteta, je košarkaški Mocart.
Poznavaoci sporta i mediji nadmetali su se ko će zvučnije da ga nahvali, kićenije opeva njegovu igru, pogotke i trofeje.
Sličan odnos potrajao je i nakon njegove smrti u saobraćajnoj nesreći 1993. godine, kad god se spomene ime najboljeg hrvatskog, jugoslovenskog, a možda i evropskog košarkaša svih vremena. Otkad je Dražen zauvek napustio tu utakmicu, negde na autoputu kod Ingolštata, svi žele da pričaju samo o lepim stvarima.
Evo najupečatljivijih misli legendarnog košarkaša
O samopouzdanju
"Dajte mi 30 minuta, i svakoj NBA ekipi daću 20 koševa.
O inteligenciji
"Možda Redži Miler smatra nekorektnim koliko sam koševa davao, ne verujem da mu je smetao što sam pričao na terenu"
O realnosti
"Niko nikad nije dobio sve utakmice. Što pre shvatiš, biće ti lakše"
O marljivosti
"Talenat sam respektovao do 16. godine. Nakon toga, priklonio sam se teškom radu"
O ludosti
"Ako neki put nisam mogao na trening, istoga trena sam se razboleo."
O strasti
"Kada stojim, propadam. Teško mi je to opisati nekome ko nikada nije osetio zvuk kada si sam u dvorani s loptom".
O košarci
''Košarka poseduje čistoću koja se lako prevodi na bilo koji jezik''
O Portlandu
''Portland ću pamtiti po kiši.''
O američkom drim timu iz 1992. i finalu Igara u Barseloni
''Ljudi moji, biće čudo. Ne trebamo ih dobiti, ali možemo se s njima nositi. Neće nas zgaziti''
O sebi
''Da se ne bavim košarkom, bio bih mnogo povučenija osoba. Pre sam bio mnogo zatvoreniji. Pa i sad kad utakmica završi, ne volim ići u gužvu sa mnogo ljudi'' O zvezdama ''Obvezno pročitam što mi predviđaju zvezde, mada smatram da sve zavisi od meni. Većinu stvari čovek ipak sam može držati pod kontrolom''
O Šibeniku
''Ako je istina da se prva ljubav nikad ne zaboravlja, onda je Šibenik ostao u meni od prvih dana. Tamo je sve počelo, premda sam emocije često gurao u stranu. Nikad, zapravo, nisam imao dovoljno vremena. Šibenik je odredio moju karijeru i pokazao mi put. Nadam se da će razumeti. Za ono što želim od košarke, moram ići dalje. Moram zatvoriti jedan krug, da bih otvorio drugi.''
O nepopustljivosti
''Šest ili sedam ujutro, nije važno. Uveče bih uzeo ključ, otvorio vrata dvorane i trenirao. Čistačice i ja. One bi radile svoje, ja svoje. Nikad nisam propustio jutarnji trening. Nikad. Uzmem loptu, ubacim 500 ili više. Postavim stolice i driblam. I tako satima. I uživam.''
O sporednoj roli
''Za mladog igrača nema ništa opasnije od sedenja na klupi. Uvek sam provodio daleko više vremena u igri nego na klupi. To je dobra strana moje karijere. Nikakav trening ne može nadomestiti ono što se stekne stalnim igranjem.''
O ukradene tituli Šibenki
''U Novi Sad ne idem, pa i da svi odlučite da ćete ići. Svoju zlatnu medalju nikome ne dam. Što se mene tiče, mi smo prvaci.''
O odlasku iz rodnog grada
"Nije bilo lako napustiti Šibenik. Hiljadu razloga, ali nisam imao pravo slediti svoje emocije. Morao sam krenuti stazom košarkaškog instinkta.'' O sazrevanju ''Igrajući košarku i putujući verovatno sazrevam pre vremena. Čini mi se da sam ozbiljniji nego moji vršnjaci.''
O bratu
''Da je Aca igrao fudbal, i ja bih. Da je vaterpolo, ja bih isto.''
O suparnicima
''Kad izađeš na igralište, važno je da nikome ne popustiš. Igrači sve čine da jedan drugoga dekoncentrišu. Ako se povučeš i ne uzvratiš, posao im je uspeo. Ja im automatski odgovorim, pa im se to ne sviđa.''
O pravoj meri
''Ne mogu igrati ako nisam na ivici incidenta, ali incident neću nikad napraviti.''
O majci
''Što se čudite što je ona na svakoj utakmici? Zar majci nije mesto uz decu? Ona je naša hrid koja prima i od koje se odbijaju najveći problemi''.
O novcu
''Oni koji egzistencijalna pitanja reše prije nego bilo šta postignu u životu, na kraju loše prođu."
O Zagrebu
"Prevagnula su tri razloga: studije prava, izazov u Kupu prvaka i želja da igram sa bratom."
O školi
''Upisao sam se i studije će mi biti u prvom planu. Ne želim razočarati oca kom je najvažnija škola.''
O Ciboni
''Svi su me tražili, cela liga. No, od prvog dana za mene je postojala samo Cibona.''
O prvoj utakmici protiv Šibenke na kojoj je ubacio 56 koševa
''Ne, nije mi teško. Uspomene su uspomene. Ljubav je ljubav, ali na terenu nikoga ne poznajem. Daću im opet budem li mogao.''
O lopti
''Lopta, čoveče. Uvek je nosim u autu. Kad mi dođe, odem u dvoranu i ispucam 100, 200 ili 500.
O odgovornosti
''Ovo je posao u kojem nemaš pravo na loš dan. Više od svega osećam obvezu prema navijačima. Moraš vratiti njihovu ljubav. Igram za njih, za klub i sebe.''
O statistici i osećaju
''Nikad se nisam trudio, moja igra nije patila od zbrajanja. To mi je bilo tako logično. Nisam nameravao, jednostavno, znao sam''.
O moći ponavljanja
''Moramo ponoviti titulu evropskog prvaka Samo se tako pamte velike ekipe i veliki pobednici.''
O budućnosti
''U NBA ću sa 24 ili 25 godina, u naponu snage. Ako me zdravlje posluži, igraću do 35 godine. Zatim bih otvorio advokatsku kancelariju.''
O porazima
''Ne možeš uticati. Zašto bih se više živcirao? Moraš što pre zaboraviti da nećeš dobiti sve utakmice. Plakanje za jednim porazom, ma kako bolan bio, samo će usporiti karijeru. Ako si čist pred sobom, ako znaš da si učinio sve za pobedu, najbolje je – zaboravi. Zaboravi odmah.''
O NBA
''Amerika me strašno privlači. Tamo se igra košarka kakvu volim. Nema foliranja. Igra čovek protiv čoveka, jedan na jedan. Ako na svakoj mogu zabiti 40, onda to nije ono pravo. To nije ono što želim.''
O snazi
''U Portlandu sam u prvim danima na treninzima igrao protiv Klajda Drekslera. Nisam se mogao snaći. Ja bih njemu dao koš, dva, on meni dvadeset. Pitao sam se šta ja tu radim, jesam li pogrešio što sam otišao iz Evrope. A onda sam shvatio. Bez snage si niko i ništa. Ne stigneš ni pomisliti na šut, već su ti na ruci, ramenu, leđima. Da sam toliko trenirao u Šibenci ili Ciboni, koliko sam radio kad sam došao u NBA, bio bih 30 posto bolji igrač.''
O potpori i o nerazumevanju
''Klajd je fantastičan. Osećam da mi veruje. Porter je druga priča. Nemam ništa protiv Terija, ali imam osećaj da on ima nešto protiv mene. Ne može stajati na nogama, a ipak igra. Ne želi ispustiti startnu poziciju. Ni mrtav mi neće dati priliku. Dobro zna da bih je iskoristio.''
O tuzi
''Strašno, oni se vesele i pobeđuju. Ja samo sedim. Ne mogu se ni radovati.''
O alternativi
"Ako ne mogu igrati u Portlandu, mogu negde drugde.''
O Riku Adelmanu (treneru Portlanda)
''Rik mi nikad nije prigovarao. Bio je zadovoljan mojim radom i odnosom prema košarci. Nikad mi nije objasnio zašto ne igram, iako je znao, morao je znati, koliko mogu i koliko vredim.''
O želji za igrom
''Mi sebi više nemamo šta reći. Ni Adelman meni, ni ja njemu. Moram otići da bih dokazao koliko vredim. Nikad u karijeri nisam sedio na klupi. Neću ni u Portlandu. Pa makar bili prvaci. Ako moram otići u najslabiju ekipu, idem. Ovaj put samo s igračkim jemstvom.'' O Amerikancima ''Oni u odlični, sjajni su, ali nisu vanzemaljci.'' O odlučnosti
''Ostaću u Netsima jedino ako klub namerava stvoriti ekipu koja će se boriti za NBA prsten
O Evropljanima u NBA
''Ako sam nešto naučio u NBA, onda sam naučio držati svoje. Niko me neće udarati. Imam svoje ime i prezime. Nisam prolaznik. Znam da se nekima to ne sviđa, ali moraju prihvatiti, ma kako ih to činilo nesrećnim. Ima mesta za Evropljane, nikako samo u epizodnim ulogama.''
O različitosti između kontinenata
''U NBA su pravila jasno određena. Dok pobeđuješ, euforija. Kad gubiš, svako na svoju stranu. Kućne prijatelje zaboravite. NBA je pre svega, ili jedino, posao.''
O Ol Staru
''Kako igram, tamo mi je definitivno mesto. Ako kriterijum bude igra, a ne nešto drugo. No, ako i ne odigram tu utakmicu, dokazao sam sebi i drugima, da sam im ravan.'' O Čaku Dejliju, selektoru Drim tima i treneru u Netsima
''Dao mi je maksimalnu slobodu u igri, verovao mi je. Slično je i sa saigračima, više me traže. Imam i bolji tretman kod sudija. Postavio sam standarde koji se cene.''
O reprezentaciji Hrvatske''Veselim se hrvatskoj reprezentaciji. Da budem iskren, ne toliko treninzima, koliko susretu sa prijateljima, saigračima i što ću ponovo igrati za Hrvatsku. Novi dresovi, hrvatski grb, naša himna, sve mi je delovalo nestvarno. Ne mogu to objasniti. Igrao sam dosad sve živo, čak i NBA finale, ali ovo je poseban osećaj.''
O Divcu nakon slučaja zastava
''Igrali smo dve utakmice s Lejkersima i obe pobijedili. Nas dvojica nismo razgovarali niti se pozdravili. Okrenuli smo glave jedan od drugoga tako da je sve prošlo bez kontakta. On se jasno izjasnio i koliko znam, dosta je pomogao svojima.'' O Hrvatskoj reprezentaciji
''U ranijim selekcijama bivše Jugoslavije, Hrvatska je imala svoje igrače zaslužne za 70 ili 80 posto u svim velikim medaljama.''
O ulozi kapitena Hrvatske
''Kod nas je svatko kapiten. Pogledajte petorku. Kukoč, Rađa, Stojko… Što njima treba kapiten? Kapitensku ulogu shvatam jedino kao obavezu da u svakom pogledu i u svakom trenutku budem primer. Uvek na najvišoj visini.''
O najvećoj ljubavI
''Košarka je moj život. Nikad neću prestati voleti košarku.''
LIČNA KARTA:
Dražen Petrović
Rođen 22 oktobra 1964. u Šibeniku Umro 7 juna 1993. u Inglostadu, Nemačka
Karijera:
Šibenka: 1979. – 1984.
Cibona: 1984. – 1988.
Real Madrid: 1988 – 1989
Portland: 1989. – 1991.
Nju Džersi: 1991. – 1993.
Reprezentacija:
Jugoslavija: 1982. – 1990. (155 utakmica, 3258 koševa, 21 koš u proseku)
Hrvatska: 1992. – 1993. (40 utakmica, 1004, 25.1 koš u proseku)
Najznačajniji trofeji:
Reprezentativni:
Olimpijske igre (1984. bronza, 1988. srebro, 1992. srebro) Svetska prvenstva (1986. bronza, 1990. zlato)
Evropska prvenstva (1987. bronza, 1989. zlato)
Klupski:
Šibenka (dva finala evropskog Kupa Radivoja Koraća i finale prvenstva države)
Cibona (dve titule prvaka Evrope, tri nacionalna kupa, prvenstvo države, KPK)
Real (Kup Španije, KPK)
Portland (Prvaci Zapadne konferencije i finale NBA)
Najznačajnija lična priznanja:
Najbolji sportista Šibenika (1981.)
Najbolji sportista Zagreba (1985.)
Najbolji strelac prvenstva (1984./85. i 1987./88.)
Najbolji igrač sezone (pet puta)
Najbolji košarkaš SP u Madridu (1986.)
Najbolji sportista Jugoslavije (1988.)
Najbolji igrač Evrope u izboru Gazete delo Sport (1986., 1989., 1992. i 1993.)
Najbolji strelac španske lige (1988./89.)
Najbolji igrač Nju Džersi Netsa (1992.)
Treća petorka NBA (1993.)
Hrvatski sportista veka u izboru HRT-a (1999.)
Povelja za najslavnijeg Šibenčanina (1999.)
Prijem u košarkašku Kuću slavnih u Springfieldu (2002.)
