Posle pet godina bez medalje, na balkon Skupštine Grada Beograda, popeće se oni zbog čijih uspeha je 1995. godine ustanovljena tradicija, koju su prihvatili i ostali uspešni sportisti iz naše zemlje.
Košarkaška reprezentacija Srbije, vicešampion planete, naći će se predvođena selektorom Aleksandrom Đorđevićem, na balkonu, u 20 časova, a gradonačelnik Beograda Siniša Mali najavio je da će se košarkaškoj reprezentaciji na svečanom dočeku pridružiti ženska streljačka reprezentacija Srbije, koju će će predvoditi Jasna Šekarić, kao i rvač Davor Štefanek, osvajač zlatne medalje na Svetskom prvenstvu u Taškentu.
U slučaju vremenskih neprilika svečani doček biće organizovan u Kombank areni. Ovu svečanost i sve prisutne uveseljavaće grupa Miligram, Tropiko bend i rep sastav THCF, koji je snimio pesmu za srpske košarkaše.
A kako je sve počelo? Te1995. godine košarkaši Jugoslavije su se posle veličanstvene pobede nad Litvanijom (96:90), koju je sa 42 poena obeležio sadašnji selektor Srbije Aleksandar Đorđević, vratili na evropsko presto odakle su skinuti sankcijama Ujedinjenih nacija, koje nisu dozvoljavali sportistima iz Jugoslavije da se sa ostatkom Evrope i sveta nadmeću u ekipnim sportovima.
Ispod terase Starog dvora, okupilo se nekoliko desetina hiljada ljudi, a najveseliji je bio tada mladi košarkaš, a danas potpredsednik KSS Dejan Tomašević.
Godinu dana kasnije, preko puta ispred Doma Narodne skupštine, na dočeku olimpijaca, glavne zvezde bili su srebrni košarkaši Vlade Divac (tada najavio povlačenje iz državnog tima) i strelkinja Aleksandra Ivošev.
Već po ustaljenom receptu košarkaši suvereni vladari kontinenta i planete nalazili su se sa građanima Beograda i Srbije na istim mestima 1997. i 1998. posle kontinentalnih i planetarnih titula u Barseloni i Atini, od kada datiraju i čuvene izjave pomoćnog trenera nacionalnog tima Miroslava Nikolića:
"Ovo je sve normalno, ja ne znam zašto se mi radujemo", što je popularni Muta, ponovio i sada tokom takmičenja u Španiji.
Na naredni doček čekalo se do 2001. godine kada se pod vođstvom selektora Svetislava Pešića generacija Bodiroge, Stojakovića, Jarića... vraća najpre na evropski tron (u Turskoj), a godinu dana kasnije kada se Jugoslavija na poslednjem takmičenju pod tim imenom vratila na planetarni presto.
Nakon sedam godina posta košarkaški tim se pod imenom Srbija i patronatom selektora Dušana Ivkovića, predvođen nekim novim za većinu nepoznatim asovima poput Novice Veličkovića, Neemanje Bjelice, Stefana Markovića, Nenada Krstića, Miloša Teodosića, Milenka Tepića, kao srebrni na Evrobasketu u Poljskoj 2009. godine poklonio navijačima sa balkona Starog dvora.
Godinu dana kasnije, Srbija je sudijskim greškama sprečena da osvoji zaigra u finalu Mundobasketa u Turskoj, a navijači su poručili da žele da pozdrave ekipu. Nenad Krstić tada je rekao:
"Znači nam to što građani žele da nas pozdrave na dočeku. Ali slavlja su za osvajače medalja i šampione, a mi smo četvrti na svetu".
Pet godina kasnije. Krstić će kao kapiten na oproštaju od dresa sa državnim grbom na balkon izvesti Kalinića, Teodosića, Bogdanovića, Štimca, Raduljicu...
Ako ste u mogućnosti dođite, poslednji put pozdravite Nenada Krstića i zabavite se sa momcima koji dobre rezultate i vrhunsku košarku igraju zahvaljkujući atmosferi, čiji su važan deo i navijači.
