BEOGRAD - Tokom proteklih pet godina, zahvaljujući porastu broja hraniteljskih porodica, u ustanovama se prepolovio broj dece bez roditeljskog staranja.
U Srbiji je 7.500 dece odvojeno od roditelja, a više od 80 odsto njih odrasta uz hranitelje. To Srbiju, kažu nadležni, svrstava među zemlje s najnižom stopom dece u institucijama.
Poređenja sa evropskim standardima obično su na našu štetu, ali u jednoj važnoj oblasti smo među zemljama koje imaju najbolje rezultate. Zahvaljujući sve većem broju hraniteljskih porodica, u ustanovama se za pet godina prepolovio broj dece bez roditeljskog staranja.
Violeta Presečki ima hraniteljski staž od šest godina. Uz svoje dve ćerke, odgaja i devetogodišnjeg Daču, sa oštećenim sluhom. Sledeći korak Violete Presečki je usvojenje malog Dače.
"Dete je kao TV bez uputstva, i bez garancije. To što sve to nema ne znači da nećete gledati fantastičan program. Morate da se trudite, da ga 'štelujete' i onda će to što vidite biti fenomenalno", kaže Violeta i ističe da decu koju odgaja kao hraniteljka ne bi mogla da odvaja od svoje biološke dece.
U Srbiji je 7.500 dece odvojeno od roditelja. Više od 80 odsto njih odrasta uz hranitelje, što Srbiju, kažu nadležni, svrstava među zemlje s najnižom stopom dece u institucijama.
"I dalje nam nedostaju hraniteljske porodice, pogotovo one spremne na tzv. specijalno hraniteljstvo - porodice koje su spremne da prime decu sa smetnjama u razvoju, različite etničke pripadnosti, i decu kojima je potreban urgentan smeštaj", objašnjava Brankica Janković, državni sekretar u Ministarstvu rada i socijalne politikePut do hraniteljstva nije lak. Dobra volja jeste potrebna, ali nije dovoljna. Budući hranitelji prolaze kroz obuku i rigorozne kontrole. Prošle godine je odbijena svaka druga porodica.
Dobrila Grujić iz Centra za porodični smeštaj u Beogradu kaže da im je cilj da svako dete dobije porodicu. "Najviše čekaju deca romske nacionalnosti, uprkos tome mi imamo 155 dece Roma u porodicama neromske nacionalnosti. Znači, sve više su ljudi otvoreni za prihvatanje brige o ovoj deci", naglašava Grujićeva.
Cilj države je da što manje dece odrasta u institucijama, poručuju nadležni. U poslednjih pet godina hvale se uspesima - bolji uslovi smeštaja kod hranitelja, napredak dece u školovanju, održanju identiteta, što znači kontakt sa biološkim roditeljima.
