SREBRENICA - U Memorijalnom centru u Potočarima danas je održana komemoracija žrtvama događaja u leto 1995. u Srebrenici i sahrana posmrtnih ostataka još 409 identifikovanih Srebreničana.
Komemorativni skup je počeo intoniranjem bosansko-hercegovačke himne i podizanjem zastave BiH u Memorijalnom centru, dok je u Federaciji BiH danas Dan žalosti u znak sećanja i kao izraz poštovanja prema ubijenim Bošnjacima.
Obeležavanju godišnjice, pored brojnih građana, pristvovali su predsedavajući i član Predsedništva BiH Željko Komsić i Bakir Izetbegović, visoki predstavnik međunarodne zajendice u BiH Valentin Incko, američki ambasador u BiH Patrik Mun, brojni bosansko-hercegovački zvaničnici, gosti iz inostranstva. Među njima su i visoki poverenik za ljudska prava Saveta Evrope Nils Mužnieks.
Komšić i Izetbegović su položili zajednički venac na Memorijalni kamen i odali počast žrtvama, a vence i cveće položili su i brojni drugi zvaničnici i delegacije.
Komesar za ljudska prava Saveta Evrope naglasio je da njegovo prisustvo događaju znači solidarnost SE sa žrtvama i preneo spremnost te institucije da pomogne zemljama u regionu u pogledu stanja i vladavine prava u njihovim sredinama.
Mun je preneo poruku američkog državnog sekretara Džona Kerija u kojoj se on, u ime predsednika Baraka Obame, poziva na priznavanje istine i očuvanje istinskih demokratskih vrednosti.Visoki predstavnik za BiH Incko pozvao je sve iz Srebrenice da pošalju poruke mira, ali i da se ubijeni ne zaborave jer bi to, kaže, bilo njihovo "ubistvo po drugi put"."Ako želimo da razumemo BiH, moramo razumeti Srebrenicu", poručio je Incko.
Nakon komemoracije počeo je verski obred, nakon koga će u krugu spomen-groblja u Potočarima biti sahranjeni posmrtni ostaci još 409 identifikovanih Srebreničana.
U Memorijalnom centru Potočari do sada je sahranjeno 5.657 identifikovanih osoba. Reč je o 18. godišnjici ubistava koja su, prema optužnici Haškog tribunala, počinili pripadnici Vojske Republike Srpske u julu 1995. godine.
U Federaciji BiH je 11. jul proglašen Danom žalosti. I evropske zemlje obeležavaju 11. jul kao Dan sećanja na Srebrenicu, u skladu sa odlukom Evropskog parlamenta. U Memorijalni centar juče je došlo oko 5.000 učesnika "Marša mira" koji do Potočara pešače od 8. jula, kako bi odali počast žrtvama.
Prema optužnicama Haškog tribunala, vojnici pod komandom Ratka Mladića ubili su u Srebrenici oko 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka. Napad na Srebrenicu počeo je 6. jula 1995. i završio se pet dana kasnije ulaskom generala Ratka Mladića u grad. Holandski bataljon Ujedinjenih nacija bio je stacioniran u to vreme u enklavi. Oko 30.000 žena i dece deportovano je za dva dana. U novembru 2004. Vlada Republike Srpske uputila je izvinjenje porodicama Bošnjaka stradalim u Srebrenici konstatujući da se u Srebrenici desio "zločin velikog obima".
Početkom jula 2006. Vlada Srbije osudila je sve ratne zločine u jugoslovenskim ratovima, među kojima su posebno pomenuti zločini u Srebrenici i Bratuncu. Četiri godine kasnije, Skupština Srbije usvojila je Deklaraciju kojom se osuđuje zločin nad bošnjačkim stanovništvom Srebrenice u julu 1995, na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde.
