Stranci u Vladi Srbije nisu nikakva novost, govore brojni podaci iz srpske istorije! Zanimljivo je to da je prvi ministar vojske Kneževine Srbije bio Francuz Ipolit Monden!
Pri predaji ključeva turskih gradova Mihailu Obrenoviću, čime je okončano petovekovno ropstvo pod Osmanlijama, Monden je u istočnjačkoj odeći, u kaputu evropskog kroja i cilindru.
Ipolit Monden, u Beograd je stigao 1853. kao inženjerijski kapetan, član francuske vojne misije poslate zbog krimskog rata, a 1861. srpska vlada imenovala ga je za ministra. Srpska skupština je neposredno pre ovog postavljenja donela Zakon o Narodnoj vojsci. Knez Mihailo, odlučan da povede rat koji će Srbiju osloboditi od Turaka, ustrojio je vojsku od sto do sto pedeset hiljada vojnika. Francuska Napoleona III podražavala je taj naum, a „ustupanje” Mondena bio je način izražavanja podrške.
Napoleon III je zbog dobrih veza sa Srbijom poslao inženjerijskog kapetana koji je postao ministar u Beogradu. Monden je počeo od nule i postavio osnove za budući rad novoformiranog Ministarstvo vojnog. U njegovoj nadležnosti bilo je i ministarstvo građevina, jer su putevi, mostovi, vodosnabdevanje, a kasnije i železnica, u svim evropskim zemljama smatrani za objekte od najvećeg značaja za mobilizaciju i vođenje rata. Ovaj Francuz ustanovio je penzione fondove za pomoć oficirima i podoficirima, reorganizovao je zdravstvenu službu, unapredio uzgoj konja bez kojih nijedna vojska tada nije mogla, i uradio još mnogo toga što ga svrstava u uspešne ministre.
Posle četiri godine ministrovanja preneo je dužnost na svog pomoćnika, Srbina Milivoja Blaznavca, docnijeg namesnika kneza Milana, i vratio se u Pariz. Nikada nije naučio srpski. Ali, još pre nego što je dobila ministarstvo vojno, Srbija se spremala za oslobođenje od Turaka. Uporedo sa postepenim osvajanjem autonomije, nastojala je da razvije fabriku topova. Godine 1852. uspostavljen je kontakt sa nadzornikom privatne topolivnice u varoši Due, Francuzom Šarlom Lubriom. Na molbu iz Beograda, Napoleon III lično mu je dozvolio da „može otići u Srbiju na godinu dana i raditi na poslovima izgradnje topolivnice” koja je premeštena u Kragujevac.
Lubri je u Srbiju stigao u januaru 1853. i odmah prionuo na posao.Ubrzano su podizane zgrade, radionice i jame za livenje topova, ali se posao otezao, jer je podvodno zemljište dosta otežavalo posao. Kašnjenju radova, međutim, doprineo je i sam Lubri: na njega je iz Francuske vršen pritisak da uspori rad jer joj tog trenutka nije odgovaralo da Srbija dobije topolivnicu. U leto 1854. na zahtev Pariza napustio je Srbiju, i uskoro umro, a knjaz Aleksandar Karađorđević je, u znak zahvalnosti, poslao njegovoj porodici znatnu sumu novca kao pomoć.
General Pavle Jurišić Šturm (Paulus Eugen Sturm), komandant Treće srpske armije u Prvom svetskom ratu, rođen je u Pruskoj, od oca Lužičkog Srbina. Završio je u ono vreme najprestižnije pruske vojne škole, a u francusko-pruskom ratu 1870-71. odlikovan je Ordenom gvozdenog krsta. Pet godina kasnije, zajedno sa bratom Evgenijem, došao je u Srbiju da se bore protiv Turaka. Uzeo je ime Pavle Jurišić, prešao u pravoslavlje i učestvovao u sedam ratova koje je vodila Srbija, a vojničku karijeru završio je kao general i komandant Treće srpske armije. U Prvom svetskom ratu borio se protiv nemačkih i pruskih armija kojima je komandovao njegov nekadašnji klasni drug iz oficirske škole i ratni drug iz francusko-pruskog rata feldmaršal Makenzen. Sahranjen je na Novom groblju.
Paulus Eugen Sturm (1848-1922)
