BEOGRAD - Majčinski savet.Tragom informacije da je Ljubomir Tadić, otac lidera DS, prodao svoj porodični stan i kupio jedan znatno manji, stupili smo u kontakt s Borisovom majkom Nevenkom, koja je otvorila dušu i ispričala kako se u porodici Tadić doživljavaju aktuelna previranja u DS.U ekskluzivnom razgovoru za Kurir, Nevenka Tadić otkriva da svom sinu savetuje da se povuče iz politike. Sumirajući utiske posle sednice Glavnog odbora Demokratske stranke, na kojoj se vodila borba između Tadića i Dragana Đilasa, Nevenka Tadić kaže da Boris treba da se posveti nauci.- Pratila sam sednicu Glavnog odbora. Gledala sam Borisa, izgledao je dobro. U toj situaciji nije lako snaći se. Hrabro se držao. Razgovarali smo s Borisom pre sednice Glavnog odbora. Nije ga sve to iznenadilo, očekivao je. Upoznao je on ljudsku prirodu - priča Tadićeva majka, inače psihijatar i psiholog.Od sednice GO DS nije se videla s Borisom jer ne želi da ga pričom o stranci uznemirava.- Nisam se čula s Borisom posle sednice Glavnog odbora. Neću da ga uznemiravam - kaže Nevenka.Upitana šta sada, posle najnovijih dešavanja u stranci, očekuje od Borisa i šta bi mu preporučila, ona odgovara:- Savetujem ga da se okane svega toga, to je ludo društvo. Savetujem ga da se posveti svojoj psihologiji. Protiv sam toga da se bavi politikom. Moj otac je zbog politike stradao 1941. godine. Dosta je jedna žrtva politike u porodici. Politika je za određeni svet, nije to za svakoga.Nevenka Tadić kaže da je Boris, neposredno pred zasedanje GO DS, razgovarao s njom i ocem Ljubomirom, akademikom, filozofom i nekadašnjim disidentom.Inače, Nevenka je od samog početka Borisove karijere bila protiv toga da joj se sin bavi politikom.Kasnije je prihvatila i podržavala njegov izbor, ali se uvek nadala da će se vratiti psihologiji, koju je završio na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a pre preuzimanja stranke i državničkih obaveza predavao je u Prvoj beogradskoj gimnaziji.
Stan nam je loš, a lifta nema- Nismo prodali stan, niti imamo nameru. Stari smo mi ljudi za te avanture. Od 1999. godine živimo u stanu u Ulici Stevana Sremca i tu ćemo ostati do kraja života. Znate, Ljuba je nepokretan, u kolicima. Ne može ni korak da napravi. U stanu nije prijatno, nemamo terasu, a ni u zgradi nema lifta. Sva sreća što smo na prvom spratu.
