BEOGRAD - Danas je 21. godina od smrti legendarnog Tome Zdravkovića. Toma Zdravković rođen je 20. novembra 1938. u Aleksincu, a porodica se ubrzo seli u Pečenjevce, selo kod Leskovca. Toma je karijeru počeo pevajući po leskovačkim kafanama, a zatim je prešao u Beograd. Krajem šezdesetih godina Toma je na jednom od koncerata upoznao Danku Novović, u koju se nedugo zatim i zaljubio. Legendarna spikerka, kojoj je posvećena pesma "Danka", u intervjuu za Kurir 2007. godine, ispričala kako joj se udvarao Toma Zdravković i kako mu je odolela- Toma i ja smo se upoznali na koncertima i priredbama koje sam vodila po čitavoj bivšoj Jugoslaviji, a na kojima je on nastupao. Zaista ne mogu da se setim kako je došlo do toga da se Toma zaljubi u mene. Kad sam čula da mi je posvetio pesmu, bila sam veoma besna... Nisam shvatala koliko je to u stvari lepo i kako bi svako bio polaskan takvom pažnjom. Toma je, naravno, čuo da sam ljuta pa je došao i doneo mi 2.000 karanfila i drugog cveća, koje sam odmah podelila po komšiluku. Mediji su od toga hteli da naprave spektakl, ali vrlo sam jasno svima stavila do znanja da tu ne postoji nikakva priča.Kako je njegovo udvaranje dalje uticalo na vaš odnos?- Sretali smo se na putovanjima, i on je bio veoma pažljiv... Toma je bio jedan predivan i umetnik, i kompozitor, i pevač i, što je najvažnije - divan čovek. Jedan od retkih pravih boema, kakvi danas ne postoje. Znao je da popije, lumpuje i da poslednji dinar potroši na društvo. Naše druženje bilo je isključivo vezano za te koncerte i za manifestacije koje smo organizovali. Nikada se nismo privatno viđali. Imala sam svoje obaveze na poslu, imala sam dečka u to vreme, ali je i činjenica da je i ta pesma postojala i bila veoma aktuelna. Čim uđem u neku kafanu, orkestar odmah počinje da svira "Danku". U početku mi je malo bilo neprijatno, mada sam se vremenom navikla. Tek sada mi je mnogo drago i volim što je pesma meni posvećena. Kako je u stvari nastala sada već legendarna pesma, Danka je saznala tek nedavno:- To mi je tek nedavno ispričao Novica Zdravković. Toma je došao jednog jutra u četiri mrtav pijan, ušao u svoju sobu i uz klavir počeo nešto da lupka, i rekao: "Napisao sam najbolju pesmu na svetu, posvećena je Danki". Novica mu je u šali rekao: "Je l' si ti normalan, njena braća će te prebiti!" - priča Danka.Kako vam se još Toma udvarao?- Bio je jako stidljiv. Ta njegova platonska ljubav prema meni je više bila obožavanje. Znao je da tu ništa neće moći da se dogodi, ali je uvek pokazivao pažnju, recimo, kad idemo na put, uvek mi je nosio stvari. I ne samo što je bio stidljiv, bio je i tužan... Stalno je tu bila prisutna i neka patnja, što se vidi i u njegovim pesmama. On je, na neki način, voleo i što je patio, jer je i to bio deo njega.Kako su vaša porodica i okolina reagovali na to što vam se, u to vreme, najpoznatiji pevač udvarao?- Moja majka je bila potpuno operisana od toga, kao i od činjenice da joj je ćerka poznata. Za Tominu pesmu mi je govorila: "Pa, nemoj da se ljutiš. I u istoriji i književnosti postoje takve priče". Meni je jedino smetalo da me povezuju sa pevačima ili glumcima, jer mi to nije trebalo, dok je danas to verovatno moderno.Kako ste odoleli toj silnoj pažnji? Nijednog trenutka niste pomislili da bi između vas nešto moglo da se desi?- Apsolutno ne. On nije bio klasičan udvarač. Jedno vreme sam čak bila ljuta i nisam želela da govorim sa njim, i on je bio očajan zbog toga. Na jednoj priredbi je klekao pred mene i rekao: "Dado, pa ti mene više ne voliš!" Bili smo dobri drugari i ništa drugo tu nije postojalo. Jednostavno, mene pevači nisu interesovali u tom smislu. I danas me ljudi često pitaju da li sam ja ta Danka kojoj je pesma posvećena. Dogodilo mi se nekoliko puta, kad me zaustavi policija zbog prekršaja, da se izvučem zahvaljujući "Danki". Sad mi je drago što sam pesma.
J. Bogdanović
