Tijana Ognjanović. Svi znamo ime ove devojčice koja više nije sa nama. Pamtimo njeno hrabro srce, koje nije izdržalo borbu s teškom bolešću. Sećamo se njenog dečjeg osmeha, koji nas je naterao da ponovo postanemo humani.Pokušali smo da spasemo jedan mladi život. Bili smo kolektivno ponosni na to što smo i dalje u stanju da osećamo, brinemo, delimo. A onda nas je kao šamar odalamila vest iz daleke Amerike da se završio kratki život malene Tijane.Potom, četiri meseca kasnije, usledio je još jedan udarac svima nama pravo u lice. Aperkat. Odjeknula je vest da su njeni roditelji podigli oko dva miliona evra s računa namenjenog za transplantaciju detetovog srca. Novac nisu prosledili drugom pacijentu, kako je bilo jedino logično i moralno.Kroše. Kažu, nije tačno. Kažu da je u pitanju budalaština. To je prihvatljivo, ali samo u slučaju da pokažu stanje na računu. Da transparentno javnosti daju na uvid sve bolničke troškove, sve izdatke kojima su bili izloženi. Da naglase koliko je novca preostalo i šta planiraju da s njime učine. To su pare građana Srbije, koji su ih zdušno odvajali kako bi se njihova ćerka našla kod njih u zagrljaju.Nokaut. Jer se, na veliku žalost svih koji su učestvovali u ovoj humanitarnoj akciji, taj susret nije desio. Ali to nije razlog da svi ostanemo da ležimo posle mukotrpne i duge borbe. U blatu. Poniženi i iznevereni, obeshrabreni i bez nade da nešto u Srbiji može da prođe dostojanstveno.A sve samo zato što ovde imamo još bolesne dece. Imamo još mnogo malih Tijana. I sva ta deca bespomoćno čekaju da se neki prosečno siromašan državljanin osmeli da odvoji dinar od svojih gladnih usta. A kad čuje za razne Katarine Rebrače, sumnjive fondacije, transakcije, lažne žiro-račune i izmišljene pacijente, on neće razmišljati o tome šta je istina a šta prevara. Ne želi da svoju platu troši uzalud. Neće da ga boli glava. Boli ga uvo da pomogne stvarno bolesnoj deci ili svima onima kojima je materijalna pomoć neophodna. I runda je gotova.Zato je na državi, na Ministarstvu zdravlja, na Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i na svim ostalim karikama u lancu zdravstvene zaštite da stvore zakon koji je jači od pojedinca. Koji će naučiti krivca i prestupnika da ne vara, da ne krade, da ne laže, da ne urušava ionako klimav altruizam našeg kolektivnog bića. Našeg halapljivog pojedinca, u moru alavih drugara koji bez posledica grizu sve pred sobom. A naspram njih su neiskvarena deca, nažalost bolesna, koja čekaju da budu spasena.
