HAG - Apelaciono veće Haškog tribunala oslobodilo Momčila Perišića, koji je 2011. godine osuđen na 27 godina. Bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije doputovaće u Beograd avionom Vlade Srbije, saopšteno je večeras iz Vlade. Kako se navodi u saopštenju Vlade, očekuje se da avion kojim će doputovati Perišić sleti na beogradski aerodrom oko 13 sati.
Poništavajući tu presudu, žalbeno veće Tribunala je, usvajajući žalbu optuženog, utvrdilo da pomoć koju je Vojska Jugoslavije, na čelu s Perišićem, pružila Vojsci Republike Srpske nije bila data s "konkretnim uputstvom" da bude upotrebljena za činjenje ratnih zločina u Sarajevu i Srebrenici, već za "opšti ratni napor" VRS.
Branilac generala Momčila Perišića Novak Lukić izjavio je da današnja oslobađajuća presuda bivšem načelniku Generalštaba Vojske Jugoslavije u Haškom sudu dokazuje da "postoji nešto što se zove pravda, ma koliko u nju sumnjali tokom suđenja".
"General Perišić je sada slobodan čovek. Ovo je uspeh malog tima ljudi, koji je pet godina radio na ovom slučaju, pre svega rukovođen željom samog Perišića da dokaže svoju nevinost, od prvog dana ne prihvatajući ponude i nagodbe", rekao je Lukić posle izricanja presude.Prema njegovim rečima, ono što je predsedavajući apelacionog veća Teodor Meron rekao, pokazuje da je žalbeno veće podržalo ono što je Perišićeva odbrana tvrdila od početka."Nadam se da će ova presuda pokazati da su priče o umešanosti Vojske Jugoslavije u ratne sukobe bile samo predrasude, koje su forsirali ljudi koji nisu želeli da čuju činjenice i dokaze", naglasio je Lukić.
U septembru 2011. prvostepeno veće Tribunala nepravosnažno je generala Perišića osudilo na 27 godina zatvora.
Proglašen je krivim za pomaganje i podržavanje zločina nad Muslimanima u BiH 1993-95 i raketnih napada na civile u Zagrebu u maju 1995.
General Perišić jedini je oficir VJ osuđen pred Tribunalom za zločine u BiH i Hrvatskoj. Veselin Šljivančanin i Mile Mrkšić za zločine u Vukvoaru osuđeni su na 10 i 20 godina zatvora kao oficiri JNA.
Po prvostepenoj presudi, general Perišić (68) pomagao je i podržavao artiljerijske i snajperske napade na civile u Sarajevu sa položaja Vojske Republike Srpske (VRS) 1993-95; ubistva oko 7.000 Muslimana i premeštanje stanovništva Srebrenice u julu 1995. godine, kao i raketne napade na Zagreb sa polozaja snaga Republike Srpske Krajine (RSK) u maju 1995.
Prema presudi, Perišić je, kao načelnik GŠ VJ, srpskim vojskama u Hrvatskoj i BiH pružio ključnu personalnu i logističku podršku, iako je znao da su one u svojim operacijama počinile teške zločine.
Presudom je utvrđeno i da je Perišić imao direktnu komandu nad vojskom RSK. Prvopstepena presuda doneta je većinom glasova sudija Mišel Pikar iz Francuske i Pedra Davida iz Argentine, dok je predsedavajući Bakone Moloto iz Južne Afrike imao suprotno mišljenje, zalažući se za oslobađanje generala Perišića.
U žalbi koju je podnela na presudu, Perišićeva odbrana navela je, kao jedan od ključnih, argument sudije Molotoa da vođenje rata nije zločin.
Presudom se, po odbrani,"kriminalizuje vođenje rata, što nije zločin po statutu Tribunala niti po međunarodnom običajnom pravu". "Ako bi presuda Perišiću opstala, onda je svaki vojni komandant ili nacionalni lider koji pruži vojnu pomoć stranoj državi ili trećoj strani tokom međunarodnog sukoba odgovoran za podržavanje i pomaganje zločina samo zbog pomoći koju je pružio za vođenje rata", naglasila je odbrana u žalbi.
Premijer Srbije Ivica Dačić izjavio je Tanjugu da je oslobađajuća presuda za general Momčila Perišića u Haškom tribunalu od velikog značaja za Srbiju i srpski narod u celini i, ako ne bude pravno-tehničkih problema, on će sutra avionom Vlade Srbije doputovati u Beograd. Dačić je ocenio da je ta presuda Haškog tribunal od velikog značaja za Srbiju i srpski narod zato jer negira optužbe o navodnoj agresiji Vojske Jugoslavije na BiH i Hrvatsku. “To je konačno jedna dobra vest iz Haga”, kazao je Dačić. On je dodao da će, ukoliko ne bude pravno-tehničkih problema, Perišić sutra u 11 sati avionom Vlade Srbije poleteti sa roterdamskog aerodroma za Beograd. Suđenje generalu Perišiću počelo je pred Tribunalom 2. oktobra 2008, a tužioci su izvođenje svojih dokaza završili u decembru 2009. Dokazni postupak odbrane okončan je u januaru, a završne reči održane su krajem marta 2011. General Perišić dobrovoljno se predao Tribunalu 7. marta 2005. godine, na dan kada je optužnica protiv njega obelodanjena, a dva dana kasnije je u prvom pojavljivanju pred sudijom izjavio da nije kriv ni po jednoj tacki optužnice.
Od jula te godine bio je na privremenoj slobodi u Srbiji, a u pritvor Haškog tribunala vratio se 18. septembra 2008. Perišić je više puta na privremenu slobodu bio puštan i tokom procesa.
Izricanje presude uživo možete pratiti ovde
Oficir sa kontroverznom političkom karijeromBivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčilo Perišić, jedan je od malobrojnih oficira poniklih iz bivše JNA koji je kasnije pravio i političku karijeru.Optužnica protiv Perišića obelodanjena je 7. marta 2005, kada se dobrovojlno predao i istog dana otišao u pritvorsku jedinicu Tribunala.
Suđenje je započelo 2. oktobra 2008. godine.Perišić je rođen 1944. godine u Koštunićima kod Gornjeg Milanovca.Završio je Vojnu akademiju kopnene vojske, artiljerijski rod, Komandno-štabnu akademiju i Školu nacionalne odbrane, a diplomirao je i psihologiju na Filozofskom fakultetu.Na početku rata u Hrvatskoj 1991. godine bio je komandant Artiljerijskog školskog centra u Zadru, a potom je postavljen za komandanta Bilećkog korpusa.
Komandovao je i operacijama na području Mostara.Za komandanta Treće armije, sa sedištem u Nišu, postavljen je početkom 1993. godine, a avgusta te godine je postao načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije.Krajem 1996. godine Županijski sud u Zadru osudio ga je, u odsustvu, na 20 godina zatvora zbog ratnih zločina protiv civilnog stanovnitva i međunarodnog prava.Načelnik Generalštaba bio je do 24. novembra 1998, kada je ukazom tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića smenjen i postavljen za savetnika predsednika Savezne vlade za pitanja odbrane, što je odbio.
Perišić je 1999. bio jedan od osnivača stranke Pokret za demokratsku Srbiju i njegov lider, a za poslanika Veća republika Skupštine SRJ, kao kandidat Demokratske opozicije Srbije izabran je na parlamentarnim izborima 24. septembra 2000, bio je i predsednik skupštinskog Odbora za bezbednost.
Bio je i poslanik Skupštine Srbije, a potpredsednik u vladi Zorana Đindica bio je od 25. januara 2001. do 19. marta 2002, kada je podneo ostavku jer su ga četiri dana ranije vojne vlasti uhapsile zbog sumnje da je špijunirao u korist SAD.Istovremeno sa Perišićem uhapšeni su i diplomata SAD Džon Dejvid Nejbor, potpukovnik VJ Miodrag Sekulić i bivši pripadnik VJ Vladimir Vlajković.Vojno tužilaštvo u Beogradu podiglo je optužnicu protiv Perišića za krivicno delo špijunaže 30. septembra 2002, suđenje je počelo 24. decembra, ali je Vojni sud u Beogradu odbacio optužnicu jer se Perišić pozvao na imunitet saveznog poslanika.Poslanički mandat u Skupštini SCG Perišiću je prestao 5. marta 2004, a Vojno tužilaštvo je 15. avgusta 2004. tražilo novo pokretanje postupka protiv njega.Perišiću je u Hagu suđeno za pomaganje i podržavanje zločina počinjenih u Zagrebu i u BiH od 1993. do 1995. godine.Perišić je nosilac više odlikovanja. Oženjen je, otac dvoje dece.
Perišić, drugi zvaničnik Beograda koji je oslobođen u Hagu
Bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčilo Perišić drugi je visoki zvaničnik Beograda kojeg je Haški tribunal oslobodio odgovornosti za ratne zločine.
Ranije, odgovornosti je oslobođen i bivši predsednik Srbije Milan Milutinović.
Tribunal nije osudio ni bivšeg predsednika Srbije i SRJ Slobodana Miloševića, koji je umro u pritvoru, pre završetka procesa, 11. marta 2006.
U februaru 2009. godine prvostepeno su osuđeni predstavnici vlasti i vojske SRJ i policije Srbije: Nikola Šainović, bivši potpredsednik vlade na 22 godine zatvora, načelnik Generalštaba Dragoljub Ojdanić na 15, Nebojša Pavković na 22, bivši komandant Prištinskog korpusa VJ Vladimir Lazarević na 15 i prvi čovek MUP-a Srbije na Kosovu Sreten Lukić na 22 godine zatvora.Vlastimir Đorđević, bivši pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Srbije i načelnik Resora javne bezbednosti, prvostepeno je osuđen na 27 godina.
U toku je suđenje Jovici Stanišiću, bivšem načelniku Državne bezbednosti Srbije i Franku Simatoviću, komandantu specijalnih jedinica policije, kao i Vojislavu Šešelju, lideru Srpske radikalne stranke.Osuđenji su i bivši oficir JNA Veselin Šljivančanin - na deset godina i on se nalazi na slobodi od jula 2011. pošto je izdržao dve trećine kazne, dok je general Mile Mrkšić prvostepeno osuđen na 20 godina, dok je treći iz "vukovarske trojke" Miroslav Radić oslobođen.
Penzionisani vice-admiral Miodrag Jokić, bivši zapovednik Devetog vojno-pomorskog sektora Jugoslovenske ratne mornarice, koji je osuđen na sedam godina zatvora, nakon izdržane dve trećine kazne nalazi se na slobodi, kao i general Pavle Strugar, koji je bio osuđen na sedam i po godina zatvora.Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju optužio je od osnivanja 1993. godine ukupno 161 osobu, a do sada okončao 125 postupaka, u kojima su Srbi osuđeni na više od 900 godina robije - a svi ostali na nešto više od 200 godina.
Haško tužilaštvo je do 2004, kada je zaključena poslednja optužnica, povuklo 20 optužnica, a od preostalih 141, Srba je 95 - te čine 68 odsto optuženih, 22 odsto su Hrvati, Bošnjaka ima sedam odsto, kosovskih Albanaca 5,6 odsto, a Makedonaca dva odsto.Srbi su zaključno sa početkom 2009. godine osuđeni na 904,5 godina zatvora, Hrvati na 171, Bošnjaci na 39,5, Albanci na 19 i Makedonci na 12.
