BEOGRAD – GSP Beograd na nivou grada ima 112 dnevnih i 22 noćne linije. Vožnja na nekima je prijatna ali negde i nije, pa putnici to putovanje na posao, školu, kod lekara često doživljavaju kao noćnu moru.
Neki kažu koristeći izmenjenu repiku iz jednog domaćeg filma „ Ko se nije vozio taj ne zna šta je patnja“ misleći na najozloglašenije linije GSP. U srpskoj prestonici ih ima ukupno pet, a svaka od njih ima svoju pomalo bizarnu, ali i zanimljivu priču.
Linija 50
Na jednom voždovačkom fakultetu kruži priča da najteži deo studiranja je vožnja pedeseticom. Da ljudi zaista ne preteruju pokazuje relacija jer ova linija povezuje Banovo brdo sa Ustaničkom, i to u intervalu od cele večnosti. Na ovoj liniji saobraćaju kratki, plavi autobusi, koji se prepoznaju po facama zalepljenim na vratima. Inventar je kao školski.
Ali, ova linija zaista ima edukativni karakter: kako preživeti ljudski stampedo, kako prepoznati džeparoša, koliko najduže možete bez vazduha. Putnici u 50 mogu savladati još neke discipline: krivljenje u levo, krivljenje u desno, krivljenje u levo par minuta pre krivine, iskorak desnom nogom (radi ravnoteže), iskorak levom nogom sa saputnikom na leđima, bacanje po autobusu fristajl, bacanje po vozačevom nahođenju, surfovanje tj.balansiranje, vešto izbegavanje izvaljene šipke glavom. Putnici u 50 mogu i vežbati svoj um: brojanje krivina (kojih ima beskonačno), pikiranje žrtve koja nosi kesu (u slučaju povraćanja).
Ova linija ima i dobre strane kontrola neće ući, osim ako nije poslata po kazni. A i ako uđe, ima samilosti, još ako napomenete da se vozite svaki dan ovom linijom više puta. Naravno, treba imati u obzir da svaki 16.000 autobus na ovoj liniji ima validator iz kog ne vire žice. Već odavno neke beogradske firme uvažavaju ovu liniju kao razlog kašnjenja, a osim toga vrlo često se zapali.
Linija 95
To je linija koja kreće iz blokova prema Borči, a putuniku uvek pritisak skoči. Redovna putnica na liniji 95 prepričava svoje jutro u autobusu:
- Samo Boga molim da mi vrh stopala dohvati prvu stepenicu, a zatvaranjem vrata ostatak tela mi nađe mesto na ovoj liniji. Da preporučim vreme kada nema gužve ne mogu, jer ne postoji. Kontrolu možete da izbegnete na dva načina ogrtačem za nevidljivost i napadom epilepsije. Linije prolazi Pančevcem. Kada ste u mogućnosti da sednete ( svake prestupne godine), i to uglavnom kad se prođe Ušće, postoji i dobra strana – sva sedišta su zagrejana ( ako nisu umrljana), kaže ona.
Bulevar Despota Stefana tera na razmišljanje, jer i oni najplići umovi, nakon 45 minuta stajanja počnu da sanjaju metro do Borče.
Stupanjem na most sledi pravi horor.
- Svaki put sam u strahu za svoj život i moje oči su uprte u vozača, kao u spasioca. No to je problem svih linija koje prolaze Pančevcem. Jedina nada, ako padnemo sa mosta, koji se malo po malo ruši, što je u blizini Renatova konoba, pa ovaj lokalni heroj može da spasi par srećnih nesrećnika, a nadam se da bih bila među njima.
Jedina dobra strana je što se ova linija ne čeka dugo. Ali radost što dolazi ipak ne oseća niko, ni po pljusku, kaže ona.
Linija 20
Za ovu liniju kažu da je začarani krug GSP. Niko ne zna gde vozi ta linija. Ipak, i dalje tvrde da pripada gradskom prevozu. Nailazi na svaku svetlosnu godinu, osim vikendom, kad se samo pričinjava očajnim putnicima. Kad naiđe, spremite se da na trenutke napuštate Beograd, i da mu se vraćate. Kada konačno siđete na odredište, u glavi vam pesma - ''Moj Beograde, zagrli me''.
Jedna putnica, koja je greškom ušla na ovu liniju nam prepričava da je u jednom trenu mislila da je u Rumuniji.
- Autobus je pun izgubljenih pogleda, pa sam mislila da su svi zalutali kao ja. A onda se desilo čudo. Žena do mene me je ponudila domaćom pitom, a pošteni nalazač jednog kišobrana je sve prisutne pitao poznaju li čoveka koji ga je izgubio. Onda sam shvatila da su ljudi u ovom prevozu kao jedna velika familija, povezana mukom, koja ide do nepoznatog odredišta, kao u Nojevoj barci, kaže ona. Kad se konačno domogla grada, obećala je sebi da će pričati o ovoj liniji, da se neka duša opet ne bi zagubila na njenoj maršruti.
Linija 309
Ova linija svoje mesto na ovoj listi dobija zbog kamenovanja. Ne, niste pogrešno pročitali. K-a-m-e-n-o-v-a-nj-a. Kamenjem.
Ova linija ide od Kaluđerice do Cvetkove pijace. Okreće se na samom kraju Kaluđerice, koji zovu ''rupa''. Put je pun rupčaga i često se dešava da autobusi ne mogu da prođu.
Tolika je gužva da moraš da zauzmeš poziciju, proceniš gde će stati, gde će biti vrata i uletiš pre neke starije gospođe, kaže meštanka Kaluđerice.Pošto je okretnica na pijaci, većina putnika su prodavci pa ćete se voziti sa torbama. Nenadano, u krilu vam se mogu naći paradajz, karfiol, tikvica, a mirisi su poseban deo ugođaja.
Putnica koja je nedavno kamenovana u ovom prevozu kaže da su to uradili đaci na odmoru, verovatno iz dosade. Ali, mnogi redovni putnici na ovoj liniji misle da su ipak nešto više zgrešili kod Boga.Ne znamo koja je ovo zona, mada mnogi kažu sumraka.
Linija 26
Ova linija je jedini predstavnik centra grada na ovoj listi. Najveći problem je što prolazi kroz uske ulice, pa ako se desi da se autobus nakrivi, i nekim slučajem ispadnete, završite u nečijoj dnevnoj sobi.Prolazi pored tri pijace – rekao bi čovek dobra stvar. Vešt i brz prodavac može da vas usluži i da ne silazite, bez deranžiranja. Međutim, na svakoj narednoj stanici računajte na sve veći broj cegera, švercera, šanera, pa su i neočekivani troškovi ( ''Daj bluzu, nek ide život!'') moguća pojava na ovoj liniji.- Ako ste u zglobnom delu busa, pri ulasku u Maksima Gorkog, neretko možete da završite kod vozača, neplanirano, žali se očajna putnica. Dakle, neravnine su težak deo ovog putovanja. 26 je kao život - čas si gore, čas si dole ( a na radiju, kod vozača ide pesma - Digni me, pao sam! ). Ručke su često popucale, pa je bolje da se uhvatite za glavu, što milite kroz nemoguće, uzane predele grada. Kontrolu možete da izbegnete samo ako ne koristite ovu liniju uopšte.
( EPK/ Srbija Danas)
