BEOGRAD - Povijenih leđa, na kolenima, ogrubelim rukama slažu kocke jednu do druge. Po ko zna koji put, u život vraćaju beogradsku kaldrmu, ovih dana na uglu Balkanske i Lomine ulice.
Za rad su im potrebni čekić, kolenci i znanje. Njih dvojica, Dragan Marečić i Obrad Spasojević, kažu da su poslednji kaldrmaši u srpskoj prestonici.
Majstori JKP "Beograd put“ sa višedecenijskim stažom, u firmi su poznati kao "kockari“, zbog posla koji rade.
Nemaju kome da prenesu iskustvo, jer se omladina teško odlučuje za ovako mukotrpne poslove. Sa te radne jedinice svi odlaze i brzo odustaju, žali se ovaj dvojac.
O starim gradskim ulicama brinu retki preostali majstori, pa kaldrmu uskoro neće imati ko da popravljaAli njima ne mogu ništa ni mraz ni žega. Uporno ostaju na svom poslu. A bore na licu ne lažu, svedoče o teškom radu.
"Male su plate, a muka je i što kolena propadaju", uz uzdah priča Marečić, dok slaže "spiral“, kamene kocke u obliku lastinih krila. - Ovo je najteže i drugi majstori ne znaju kako uklopiti te manje sa većim kolencima.
Radni vek započeo je na terenu kod Crkve Svete Petke na Kalemegdanu. Danas nema kaldrme kojom on nije prošao, popravio, preturio kamen kroz šake. Svoj trag ostavio je na starim beogradskim ulicama, koje još odišu dahom istorije.
"Uskoro ćemo raditi Ulicu dr Ivkovića, pored Partizanovog stadiona", kaže Dragan Marečić. - A za ovih 35 godina rada upoznao sam beogradske ulice kao svoj dlan.
Zanat je učio u firmi kod starog majstora Mihajla, koji odavno nije među živima. Poslednju deceniju radi sa kolegom Obradom Spasojevićem i njih dvojica su tu za sve poslove sa kaldrmom u Beogradu. Ko će čuvati te ulice posle njih - niko ne zna.
"Ma neće niko da uči, samo nam opsuju majku", malo u šali, malo u zbilji kaže Spasojević, koji će uskoro obeležiti četiri decenije staža. - Niko ovde ne ceni "kockare“.(Večernje novosti)
