BEOGRAD - Kao i svake prethodne godine, rođendan velikomučenice obeležen je službom u crkvi Svete Petke na Kalemegdanu, a službi je prisustvovalo više stotina ljudi koji su se u "rekama" spuštali do crkve, kako bi ispoštovali ovaj praznik, pronašli spas i duhovni miri dobili blagoslov sveštenih lica.
Vernici su pomno slušali službu, okupljeni oko sveštenih lica i zajedno se krstili na svako izgovoreno “Amin”.
Neki su išli po blagoslove……drugi su skupljali žito po podu, treći su uzimali vodu Svete Petke za koju se veruje da ima isceliteljske moći. Za skupljanje žita smo u razgovoru sa protojerejem prof. doktorom Ljubivojem Stojanovićem saznali da broj skupljenih zrna donosi isto toliko sreće i prosperiteta, ali i da je sam običaj sujeverje, te i da nema korene u hrišćanskoj veri.
Porazgovarali smo sa protojerejem prof. doktorom Ljubivojem Stojanovićem koji nam je dao nešto bolji uvid u ovaj veliki praznik i svetlost koja se u njemu krije:
- Nalazimo se na svetom mestu koje daje blagoslov Božji našem gradu, našoj državi i našem narodu. Mislim da ovde čovek svoju veru ispituje i proverava i usavršava.Vrlo je važno da, kada pristupamo molitvi, da razmišljamo jedni o drugima, ne samo o sebi. Jer molitva nije samo isticanje sebe i traženje za sebe, nego pokazivanje spremnosti za zajednicu sa Bogom i drugim čovekom.Ja bih podsetio na onu drevnu molitvu našeg naroda koji je govorio “Bože, pomozi svima, pa i meni!”
Mislim da u ovo naše vreme u kom živimo, ova naša molitva nas podseća dalje na ono životno pravilo - da čuvam sebe od sebe, da čuvam druge od sebe - može izgraditi i bolje društvo i bolje ljude. I, upravo, to je taj blagoslov Svete Petke koji može u naše vreme da bude inspirativan, podsticajan, i stvaralački. Jer i Sveta Petka je čitav svoj život posvetila drugome a ne sebi. Taj drugi je najpre Bog, a potom i svaki drugi čovek. I zato ona kroz vekove obasjava iprosijava, ne kao neko ko je posebno privilegovan od Boga. Nego, kao neko ko je čitavog života služeći Bogu služio i drugom čoveku.
Nedovoljno je da čovek svoju molitvu usmeri samo na svoj interes i svoj odnos sa Bogom, bez one horizontale sa drugim čovekom. Tek kada uspostavi tu horizontalu i vertikalu kojom dobija krst, vera ima svoj smisao a molitva ima svoje ispunjenje.
Molitva postane kreativni čin, a ne samo pasivno čekanje i pasivno traženje, nego aktivno učestvovanje i uzdizanje ka nebu, ali istovremeno i trezveno i dinamično ostajanje na zemlji. To je ono što stoji iza lika i dela Svete Petke.
Pitali smo protojereja da li su mu nekada dolazili ljudi sa pričama da im se ukazala Sveta Petka, da ih je spasla, da im je voda zaista pomogla i čuli da jesu.- Da, ima dosta ljudi koji su priznali, a i dosta onih koji o tome neće da pričaju – iz skromnosti ili nekog drugog razloga. Ali, postoje primeri jer, Bog čini čuda, ne dabi nas zaprepastio nego da bi nam pokazao da nas mnogo voli.
