BEOGRAD - Organskom proizvodnjom u Srbiji bavio se prošle godine 1.281 proizvođač, što je za 220 više nego prethodne godine.
Ukupna površina pod ovom proizvodnjom iznosila je 8.228 hektara, odnosno 1.888 hektara više u odnosu na 2012.
Ovo su podaci Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, prezentovani na otvaranju 10. međunarodnog festivala organskih proizvoda "Biofest" u Subotici.
Najviše se izvozi voće niskog stepena prerade - koncetrati voćnih sokova, sušena kupina, višnja, malina, bilje i pečurke, kao i smrznuta šljiva, malina, kupina, jagoda, višnje i pire od dunja.
Najveća vrednost izvoza u 2013. godini ostvarena je izvozom u Nemačku, Holandiju, SAD, Veliku Britaniju i Švajcarsku. Po podacima Ministarstva finansija i Uprave carina, prošle godine je izvezeno 7.100 tona organskih proizvoda, u vrednosti od 10,7 miliona evra.
Udeo površina pod organskom proizvodnjom u ukupnom korišćenom poljoprivrednom zemljištu iznosi 0,23 odsto.
Najviše površina je pod žitaricama 2.273,4 hektara. Sledi industrijsko bilje sa skoro 673 hektara, zatim povrće, krmno bilje, voće, lekovito i aromatično bilje...
Što se tiče organske stočne proizvodnje, dominiraju ovce sa nešto više od 4.000 grla, slede goveda čiji broj premašuje 2.100 grla, pčele sa više od 1.900 društava i živina sa 1.390 jedinki.
U delu podsticaja, organski poljoprivredni proizvođači mogu računati, između ostalog, na 40 odsto veće subvencije u odnosu na konvencionalnu proizvodnju.
Organska proizvodnja u Srbiji našla se i u izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u evropskim integracijama, gde je konstatovano povećanje površina pod organskom proizvodnjom.
Takođe je ocenjeno da postoji znatan potencijal za budući razvoj, ali i ocenjeno da je nacionalni plan još uvek bez napretka.
