BEOGRAD - To što Srbi više vole da im u džepu šuška keš nego da ih žulja plastična platna kartica svrstava dinar u valutu čiji je rok trajanja i nekoliko puta kraći od američkog dolara ili evra, iako je kvalitet izrade apoena gotovo isti.Zbog ovakvih srpskih navika i preterane upotrebe dinar je mnogo „kvarljivija roba“ nego druge valute. Pošto se mnogo više haba i oštećuje NBS je primorana da od 100 do 120 milijardi dinara, koliko je godišnje u opticaju, zbog pohabanosti zameni bar trećinu.KvalitetZa razliku od NBS, Centralna američka i Evropska banka nemaju tih problema jer njihove valute zbog masovnog korišćenja platnih kartica traju od četiri do čak 15 godina.Doduše, i kod nas se navike menjaju poslednjih godina, iako smo i dalje velike pristalice punog buđelara, pa je u 2013. godini smanjen procenat novčanica koje su zbog oštećenja otišle u đubre.- U 2013. je obrađen 581 milion apoena novčanica. Vek trajanja novčanice zavisi od učestalosti upotrebe u gotovinskom prometu i odnosa učesnika u platnom prometu pri rukovanju novčanicom. Novčanice od 100 do 5.000 dinara obrnu se u toku godine od 2,5 do 3,5 puta, a one manje nominalne vrednosti ispod jedan - kažu za Kurir iz NBS. Oni kraći vek trajanja srpskih novčanica ne povezuju s kvalitetom papira, jer kažu da je on isti kao onaj na kom se štampaju evro i druge valute u Evropi i Americi.- Kvalitet izrade naših novčanica je isti kao i za druge valute, i u Zavodu za izradu novčanica bi mogao da se izradi i evro - tvrde u NBS.S njima se slaže i bankar Dragan Milovanović.Način plaćanja- Naš novac satkan je od svih najkvalitetnijih materijala koji se koriste u svetu. Problem s kratkim životnim rokom srpskog dinara je to što Srbi mnogo više koriste keš, dok je u razvijenijim zemljama to gotovo zaboravljen način plaćanja - kaže on. Novac je i bukvalno prljava roba. Stručnjaci tvrde da je miris starog novca veoma neprijatan. Uništavanje i odvajanje odbačenih novčanica obavlja specijalizovana mašina koja ih secka, nakon čega se briketiraju i prepuštaju truljenju.
Novčanica od 500 milijardi dinaraKAKO JE ČIKA JOVA ZMAJ UŠAO U GINISOVU KNJIGU REKORDANašavši se na novčanici od 500 milijardi dinara, čika Jova Zmaj je ušao i u Ginisovu knjigu rekorda. Ova novčanica je štampana uoči dočeka Nove 1994. sa 11 nula i likom velikog pesnika, a vredela je koliko dva litra mleka ili 200 grama senfa. Ali samo prvih nekoliko sati. Već sutradan postala je bezvredna, nestavši u vrtlogu inflacije, koja je januara 1994. potukla sve dotadašnje svetske rekorde.ReferencaKOSTARIKA PRAVI NOVAC U SRBIJIZbog kvalitetne izrade, američka država Kostarika poverila je Zavodu za izradu novčanica da joj kuje novčiće i štampa novac.
