BEOGRAD - Letnji meseci i početak jeseni idealno su vreme za pronalazak privremenih poslova u inostranstvu. Ipak, upravo je tada i najviše prevarenih radnika. Novine su pune oglasa agencija koje nude posao preko granice sa odličnom platom i još boljim uslovima rada.Tako je jedan Nišlija, prema tvrdnji policije, u poslednjih nekoliko meseci prevario 70 građevinskih radnika, nudeći im lažne poslove u zemljama Evropske unije. Nadležni savetuju radnike da prihvataju poslove koje nude samo licencirane agencije.Pošto je ostao bez posla na građevini, rad u inostranstvu izgledao je više nego primamljivo. Čak i bez potpisanog ugovora, na reč, krenuo je na put od 3.000 kilometara da bi prehranio porodicu. Kada je Dragan Vasiljković stigao u Soči, uslovi nisu ličili na one koji su mu obećani."Po sobama nas je bilo 10, 12, 14 – kako su gde mogli da nas smeste, samo da nas bude što više. Onda nam je obećano da će nam srediti papire, da ćemo dobiti radnu vizu. Kad pitamo: 'Kad će pare?', on kaže: 'Sutra, sutra'. Nisu mi platili. Posle mesec dana dobili smo 20 evra", rekao je Vasiljković.Teška ekonomska situacija, ali i priče o ljudima koji su u inostranstvu napunili novčanik razlozi su zbog kojih su mnogi spremni da u sve poveruju."Spremni su zbog toga što su obećane nagrade često višestruko veće nego što bi mogli da zarade za, recimo, mesec dana rada ovde. Nekoliko meseci rada u inostranstvu često znači, zapravo, neki prihod koji bi ovde često mogli da steknu i za godinu dana. Dakle, to je neka vrsta lutrije, ako možemo da kažemo, s tim što u ovoj vrsti lutrije ulog je mnogo veći – često je vaše zdravlje i možda vaš život, ne samo novac koji uložite", kaže sociolog Vladimir Vuletić. Iako radnici očekuju da izvuku premiju u skandinavskim zemljama, praksa govori drugačije. Inspektor rada u Oslu nam je to i potvrdio."Nažalost, često doživljavamo neprijatnosti povodom neisplaćenih plata i da poslodavci odu pod stečaj posle nekog vremena, a posle tri-četiri meseca dolazi radnik kod nas i očekuje da će mu država pomoći da isplati platu. Tu naša inspekcija rada u Norveškoj ne može da im pomogne i preporučujemo im da angažuju privatnog advokata", kaže inspektor rada u Oslu Nenad Tomić.Kako ne bi tražio pravne usluge koje će debelo da plati, radnik mora sebe da osigura. Najsigurniji posao može da nađe preko licencirane agencije za zapošljavanje u inostranstvu. Takvih je na sajtu Ministarsta rada 68, a među njima i Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ)."Obaveza zapošljavanja u inostranstvu propisana je Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. Dakle, svaki radnik, migrant, pošto ode u inostranstvo, pre nego što prihvati uslove za zapošljavanje, mora da potpiše ugovor o radu sa poslodavcem i upravo NSZ je tu da sprovede ceo postupak i da se uveri da je čitav postupak prošao po zakonu", kaže Boško Latković iz Nacionalne službe za zapošljavanje.Nakon potpisaivanja ugovora, NSZ tri meseca prati da li je obećano i ispunjeno. Tu je i inspekcija rada, koja proverava da li agencije u posredovanju rade kako treba."Možemo da postupamo tako da ih kaznimo sa oduzimanjem dozvole i zabranom rada do tri godine. Ta zabrana ne odnosi se samo na rad agencije, nego i na lice koje je osnivač agencije", kaže Ivana Čikarić iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja.Zloupotreba radnika na kojoj organizovane grupe zarađuju može se tretirati i kao trgovina ljudima. Zato i postoji Strategija za borbu protiv trgovine ljudima koja predviđa i kontrolu agencija za zapošljavanje naših ljudi u inostranstvu.(RTS)
