NJUJORK - Povodom Međunarodnog dana nestalih, koji se danas obeležava, organizacija Amnesti internešnel pozvala je Srbiju i Kosovo da sprovedu brzu, nezavisnu, efikasnu i nepristrasnu istragu protiv osumnjičenih za prisilne nestanke i otmice počinjene pre, tokom i posle oružanog sukoba na Kosovu 1999. godine.
Međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava sa sedištem u SAD, Amnesti internešnel, istakla je u svom izveštaju da se i 15 godina posle okončanja oružanog sukoba oko 1.700 ljudi vodi kao nestalo.Amnesti je naveo da se u BiH 7.800 ljudi vodi kao nestalo, a u Hrvatskoj njih 2.200.
Porodice širom tog regiona i dalje čekaju da budu pronađena tela svojih nestalih članova. Čak i tamo gde su pronađena i vraćena tela njihovim porodicama da bi ih sahranili, vrlo mali broj odgovornih za otmice i nestanak ljudi je izveden pred lice pravde.
Iskopavanje tela nestalih je bolno spor proces, mada ima nekih znakova napretka, ocenila je organizacija Amnesti internešnel.U Srbiji, iskopavanje se nastavlja u Raškoj, gde je pronađeno 47 tela kosovskih Albanaca, a koji su sa Kosova prebačeni 1999. godine.
Ali, više od 12 godina pošto su tela više od 900 drugih kosovskih Albanaca ekshumirana na drugim lokacijama u Srbiji, niko još nije odgovarao pred sudom, naveo je Amnesti u svom izveštaju.
Na Kosovu se očekuje formiranje specijalnog suda pred kojim će se suditi optuženim pripadnicima Kosovske oslobodilačke vojske (OVK) za otmice Srba, Roma i kosovskih Albanaca koji su prebacivani u Albaniju i gde su, kako se veruje, ubijani.Ipak, UNMIK koji je bio odgovoran od 1999. do 2008. godine za sprovođenje istraga o tim i drugim otmicama odbija da pruži odštetu porodicama nestalih zbog neefikasne istrage, ističe Amnesti.U BiH su ekshumirani posmrtni ostaci 435 ljudi krajem 2013. godine u masovnoj grobnici u selu Tomašica, nedaleko od Prijedora.
Iz te masovne grobnice identifikovano je 283 muslimana i jedan bosanski Hrvat, koji su sahranjeni 20. jula ove godine, navedeno je u izveštaju Amnestija.
Žrtve su nestale i ubijene tokom oružanog sukoba u području Prijedora 1992. godine, a, kako je naveo Amnesti, njih su ubile snage bosanskih Srba. Iz tog područja se 3.176 osoba vodi kao nestalo prema podacima udruženja porodica žrtava.Iako su Srbija, Crna Gora i BiH ratifikovale međunarodnu Konvenciju o zaštiti svih lica od nasilnih nestanaka, one tek treba da izvrše svoje obaveze i kažu istinu porodicama o okolnostima nestanka, toku i rezultatima istraga kao i sudbini nestalih osoba. Hrvatska i Makedonija su potpisale ali još nisu ratifikovale Konvenciju, navodi Amnesti.
Radna grupa UN o prisilnim nestancima je u julu, posle posete regionu, pozvala na "nove nacionalne i regionalne strategije i na obnovljenu posvećenost na najvišem političkom nivou" radi "ostvarivanja prava na istinu, pravdu i odštetu žrtvama".Amnesti internešnel izražava zabrinutost i poziva sve bivše komandante i političke lidere umešane u oružane sukobe da obezbede potpune informacije o lokacijama potencijalnih grobnica kao i da ponovo uspostave protokole za razmenu tih informacija.
Amnesti poziva sve strane u konfliktu da preduzmu sve mere da se počinioci dovedu pred lice pravde kao i da članovima porodica nestalih garantuju odštetu, uključujući za bol i patnju zbog gubitka član porodice.
