BEOGRAD - Jože Mencinger, poznati slovenački ekonomista, posavetovao je premijera Srbije Aleksandra Vučića da ne primenjuje šok terapiju, već da malo "uspori”.
On sam je za postepene promene i zbog toga je napustio prvu slovenačku vladu, jer se sukobio sa šok-terapeutima, naveo je on u intervjuu Radio Slobodnoj Evropi. Po njemu, strukturne reforme ne znače ništa drugo do smanjivanje socijalnih prava.
"Ako poslodavac apsolutno ne može otpustiti radnika, to je pogrešno, ali opet, ne možemo radnike svesti na nivo reprodukcionog materijala. To je cilj tih zakona. Da radnik nema nikakva prava. Sva su prava na strani kapitala, a nikakva na strani rada. Ne možeš stvoriti sistem u kojem važi pravilo: jedan evro – jedan glas. Pravilo je: jedan čovek – jedan glas. Potreban je sistem u kojem je zaštićena i jedna i druga strana. Ako to napustiš i kažeš da će sve ovisiti o tržištu, to ne ide. Pokazuje se, da je u svim zemljama koje su više liberalne nezaposlenost veća", navodi Mencinger.
Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže tim povodom, upitan šta misli o izrečenim stavovima svog iskusnijeg slovenačkog kolega, da bi potpisao sve što je ovaj ekonomista naveo.
"Jože Mencinger je ekonomista umerene orijentacije. Nije neoliberalnih shvatanja, a nije ni za državni intervencionizam u ekonomiji. Poznati su mi njegovi stavovi, slično je govorio i prilikom posete Ekonomskom fakultetu u Beogradu 2001. godine. Tada je rekao da je Slovenija prva krenula u tranziciju, ali da nije daleko dogurala. Posavetovao nas je da dobro razmislimo o pravcu reformi. Njegov stav je da nema univerzalnog leka i da svaka zemlja treba da traži put koji njoj najviše odgovara. Bitan je interes većine ljudi, a ne samo korist političko-poslovne i dela intelektualne elite", kaže Savić.
Ivan Nikolić sa Ekonomskog instituta u Beogradu kaže da su se stavovi Jože Mencingera o postepenoj privatizaciji i odlaganju prodaje velikih firmi i banaka potvrđivali sve do krize. Međutim, svetska kriza je dovela u pitanje ispravnost tog koncepta, jer je snažno pogodila ceo ovaj region, a oni su snažno bili oslonjeni na ova tržišta. Region je prezadužen. Više ne kupuje njihovu robu, a i kada jednom kupite frižider više vam godinama ne treba. Zarađeni novac nisu pametno uložili, već kao i mi u nekretnine i druge promašene projekte i sada Slovenija ima velike probleme. Brisel sada ih ne pita da li ćete da prodate banke i preduzeća, već im samo naredi da to učine.
"Subvencije su neminovnost i ovaj trenutak u kome se Srbija nalazi jednostavno nalaže da ponudimo još nešto. Makedonija je, na primer, u pogledu popravljanja poslovnog ambijenta sve uradila, imaju najefikasnije procedure, na listi duing biznis su na 25 mestu. Ali, investicije nisu privukli sve do 2013. kada su počeli da daju enormno velike subvencije kojima su se praktično takmičili sa Srbijom. Trošak za subvencije se kosi sa finansijskom konsolidacijom pa se nameće dilema da li možemo da imamo privredi rast i da uz to smanjimo minus u državnoj kasi ili da li možemo da konsolidujemo budžet bez privrednog rasta", kaže Nikolić.
Po njemu, Srbija ne primenjuje šok-terapiju, a to bi činila tek kada bi smanjila plate i penzije i otpustila 100.000 ljudi iz javnog sektora. Mere vlade su do sada, kaže, bile uravnotežene, izbalansirane i sagledavali su se efekti donetih mera.
"Ne slažem se sa ocenom da smo previše smanjili radnička prava. Prava jesu smanjena, ali smanjenje se ogleda u tome što ranije nije postojao rizik da se u javnom sektoru izgubi posao i da se otpusti radnik koji ne radi", kaže Nikolić.
(Politika)
