BEOGRAD - Četvrti Beogradski bezbednosni forum, pod nazivom "Evropa 2014: Kraj i/ili novi početak?", na kojem učestvuje veliki broj političara i eksperata za spoljnu politiku i bezbednost počeo je danas Akademskim skupom "Upotrebljiva prošlost, kolektivan sećanja i međunarodna bezbednost".
U okviru Akademskog događaja će na tri sesije 14 govornika predstaviti svoja istraživanja na tu temu.Uvodno obraćanje imao je Iver Nojman, profesor Londonske škole ekonomije koji je govorio na temu "Sećam se kada je Rusija bila velika sila".
Viši istraživač Norveškog instituta za međunarodne odnose ukazao je da Rusija pokušava u svim poljima da sustigne Zapad i da je oduvek želela da bude velika sila.Akademski događaj, čiji je cilj da pruži teorijski uvid u teme o kojima će se diskutovati tokom glavnog dela Foruma, ove godine je, navode organizatori, privukao dosad najveću pažnju publike iz Srbije i inostranstva.
Direktorka Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht ocenila je da su teme o kojima će se razgovarati veoma važne i za Srbiju jer mogu da joj pomognu u sticanju boljeg uvida i definisanju budućeg delovanja u oblasti spoljne i bezbednosne politike, ali i u stvaranju kontakata sa stranim ekspertima, od kojih mnogi utiču na spoljnu politiku svojih zemalja.
"Mislim da je značaj ovakvih skupova u tome što se razgovara pre svega o temama koje su vrlo važne i za Srbiju, i ceo naš region, ali i za svet", rekla je ona. Među temama skupa biće, kako je najavljeno, proširenje EU, odnosi EU s periferijom, OEBS, migracije, budući odnosi Srba i Albanaca, energetska bezbednost, posledice ukrajinske krize po proces evrointegracija...
Liht je ocenila da je Beogradski bezbednosni forum značajan i zbog toga što razvija kulturu dijaloga i što je to prilika za Srbiju i region da pokažu da se razvijaju i kao društvo i kao intelektualna zajednica, čime šalju poruku da mogu da razgovaraju i o najtežim temama.
"U tri prethodne godine smo videli da je moguće razgovarati o vrlo teškim temama, kao što je, za nas, tema odnosa Beograd-Priština", rekla je ona."Pre Briselskog sporazuma je bilo još teže, sada dijalog postoji, ali je još nedovoljno širok, nedovoljno uključuje druge delova i jednog i drugog društva. Zato smo mu ove godine dali još veći prostor, upravo da bismo pokazali da smo spremni za dijalog i da imamo šta da kažemo, i jedna i druga strana", kazala je Liht.
Trodnevni skup posvećen je gorućim pitanjima regionalne i međunarodne spoljne politike, bezbednosti i ekonomije u godini važnih jubileja: 100. godišnjice početka Prvog svetskog rata, velikog proširenja EU i pada Berlinskog zida.
Učesnici foruma diskutovaće o tome na koji su način ovi procesi promenili Evropu i region i koliko smo danas spremni da odgovorimo izazovima, navedeno je u saopštenju organizatora - Beogradskog fonda za političku izuzetnost, Evropskog pokreta u Srbiji i Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Organizatori su najavili za sutra obraćanje premijera Srbije Aleksandra Vučića, a na spisku učesnika su i šefica pregovaračkog tima Srbije Tanja Miščević, direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić, zamenica predsednika Skupštine Gordana Čomić, predsedavajući Odbora Evropskog parlamenta za spoljne poslove Elmar Brok i specijalni predstavnik EU u Prištini Samuel Žbogar.
Na skupu će učestvovati i predsednica nemačkog Maršalovog fonda u SAD Karen Donfrid, specijalni savetnik Fondacije za strateška istraživanja Fransoa Eisbur, direktor moskovskog Centra za analizu situacija Vladimir Baranovski, generalni sekretar Regionalnog saveta za saradnju Goran Svilanović i mnogi drugi.
