Lični bankrot jedno je od rešenja za spas iz dužničkog lavitinta iz kojeg ne može da se izvuče stotine hiljada sugrađana! U Srbiji je oko 150.000 prezaduženih građana koji bi mogli da proglase lični bankrot, ali kod nas takav zakon ne postoji niti je u najavi.U Hrvatskoj i Sloveniji lični bankrot građana regulisan je zakonom. U Srbiji bi za desetine hiljada ljudi koji ne podmiruju svoje finansijske obaveze proglašavanje bankrota bio spas - ne bi ostali bez celokupne imovine.
- Srbija treba da ima zakon o ličnom bankrotstvu. Ministarstvo finansija snažno podržava donošenje ovog zakona, jer ga ima većina razvijenih zemalja. Zakon bi stvorio neku vrstu okvira da se dužniku omogući novi početak. Proglašenje ličnog bankrotstva može biti rešenje za prezadužene građane, iako se njima ne podrazumeva brisanje dugova, već stvaranje uslova za njihovu otplatu uz mogućnost da dužnik ipak zadrži prihode dovoljne za pokriće osnovnih životnih potreba - kažu u Ministarstvu finansija.
Da bi se bankrot sproveo, potrebno je utvrditi šta dužnik ima od imovine i koliki su njegovi prihodi.- Kad bankrotira, građanin dobija staratelja koji upravlja imovinom i prihodima dužnika, ostavlja mu za životne potrebe ili zakonski minimum koji iznosi jednu trećinu plate. Sve što nije neophodno prodaje se radi namirenja duga poveriocima - ukazuje Dejan Gavrilović iz Udruženja bankarskih klijenata “Efektiva”.
U Hrvatskoj je nedavno u blokadi bilo 317.000 građana, su dugom 3,66 milijardi evra. Građani Srbije duguju šest puta manje za kredite, struju, grejanje od suseda, ali rastu kašnjenja u izmirivanju obaveza.- Kad bi postojao lični bankrot, niko ne bi izgubio svu imovinu i bio bi egzistencijalno zaštićen. Ovako, banka može da uzme sve tako što aktivira hipoteku, proda imovinu, aktivira zaloge, uspostavi administrativnu zabranu na platu. Zato taj zakon ima socijalnu komponentu - smatra ekonomista Goran Nikolić.
(Blic)
