BEOGRAD - Vlada Srbije odlučila je danas da maloprodajna cena najprodavanije vrste hleba "sava" ne sme preći 46 dinara, što je za predstavnike mlinarske i pekarske industrije bilo očekivano jer će, kako kažu, to doprineti stabiliazaciji tržista.
Vladinom odlukom je praktično produženo važenje prethodne uredbe koja je stupila na snagu 1. februara i važi do danas, a to znači da neće biti poskupljenja najprodavanije vrste hleba - popularnog hleba "sava". Vladina odluka će, kako je saopšteno, važiti do 31. januara naredne godine i doneta je s ciljem da se spreče poremećaji na tržištu, obezbedi maksimalno snabdevanje svih potrošača i zaštite niže socijalne kategorije građana.
Predsednik Unije pekara Srbije Zoran Pralica rekao je da se to udruženje dogovorilo sa vladom da se cena osnovne vrste hleba ne menja, jer će to doprineti stabilizaciji njegove cene na tržištu.
"S obzirom na postojeću cenu pšenice, ne očekujemo da će doći ni do povećanja cena ostalih pekarskih proizvoda", kazao je Pralica.
On je dodao da će pojedini pekari možda nekim proizvodima povećati cenu, a nekim spustiti, u zavisnosti od toga kolika je za njima potražnja, ali da to neće bitno uticati na tržište.
Direktor Žitovojvodine iz Novog Sada Sima Matić kaže da je produžetak postojeće uredbe očekivan i da je ona više formalnog karaktera, nego što može da utiče na tržište, jer je ponuda brašna veća od potražnje.
"Nama uredba ne smeta, naš osnovni problem je siva ekonomija koja ima negativne posledice za sve legalne proizvođače koji su u sistemu PDV-a i koji poštuju zakonske propise i očekujemo da vlada što pre reši to pitanje", rekao je čelnik udruženja koje okuplja industrijske mlinare i pekare.
Agroekonomski analitičar Milan Prostran smatra da je država zadržala isti nivo cena, jer je tržište sirovina - pšenice i brašna ostalo stabilno i tu se nije ništa promenilo.
"Cena kilograma pšenice kreće se od 18,5 do 20 dinara po kilogramu, s tim što je prošlogodišnji rod dostigao cenu od 20 dinara zbog cena skladištenja", kazao je Prostran, dodajući da država svakih šest meseci produžava uredbu.
U slučaju da je došlo do povećanja cena pšenice i brašna, država bi proizvođačima morala da kompenzuje gubitke ukoliko bi želela da zadrži propisanu cenu za tu vrstu hleba, naveo je Prostran.
"Država ponekad interveniše na tržištu iz Robnih rezervi sa izvesnim količinama pšenice i brašna, ali pošto su cene ostalih pekarskih proizvoda slobodne, smatra se da proizvođači preko njih mogu da kompenzuju eventualne gubitke na jeftinom hlebu", zaključio je Prostran.
