BEOGRAD - Na jednoj strani Hepatološka ambulanta i prijemno odeljenje, a na drugoj stambene jedinice. Njihove kuhinje ili trpezarije su sa pogledom na Odeljenje za infektivni otpad, a samo desetak metara udaljeni su od Odeljenja na kojem su smeštne osobe obolele od zaraznih bolesti.Pojedine zgrade u kojima žive su u stanju raspadanja, ali nemaju gde. Ovde živi dvadesetak porodica.Dragana Miljuš živi tu od 1996. godine. Tu u blizini joj je i radno mesto, zaposlena je u perionici. Veš za Infektivnu kliniku pere deset godina, a ranije je radila na Šestom odeljenju, gde su oboleli od side.Živi u 46 kvadrata, i kaže sredila je sebi stambeni prostor koliko je mogla. Hteli smo da uđemo, ali..."Nisam ni krevet podigla, unuka mi gleda crtani, tako da mi je stvarno ružno da vas uvedem", priča Dragana.Kako kaže, u KCS živi sa ćerkom i unučićima, a na životu u krugu bolnice se navikla.Za sve njih ovo je bio nužni smeštaj, međutim, mnogi od njih ovde žive decenijama."Ja sam se razvela i to mi je bio nužni smeštaj, a ima nas i više koji živimo", priča Dragana.Nadležni na Infektivnoj klinici kažu da njihove komšije žive u zgradama koje klinika više ne koristi, ili su prostor u dvorištu iskoristili da naprave barake.Direktor Infektivne klinike doktor Mijomir Pelemiš kaže da ljudi žive ispod i pored klinika i da nikom ne predstavljaju problem. Međutim, kako kaže, ne zna koliko je njima tu dobro za život."Niko nije dolazio da proveri, ne želimo da napravimo problem. Nadam se da će biti novih klinika, a onda bi to bilo bolje rešenje i za nas i za njih", navodi Pelemiš.Jedni drugima ne smetaju, i jedni na druge su navikli. Stanari u krugu bolnice su uglavnom sadašnji ili bivši radnici. Para da iznajme pristojnije stanove nemaju.
(RTS)
