BEOGRAD - Direktor nemačke fondacije Konrad Adenauer u Beogradu Henri Bone najavljuje nove inicijative i brojne bilateralne sastanke srpskih i nemačkih zvaničnika tokom leta i kaže da je Srbija neke nemačke zahteve od sedam poznatih već ispunila, neke nije ni počela, ali dodaje da će dosledno da ih proverava.
Bone, uoči odlaska iz Srbije gde mu ističe mandat, na pitanje znače li sve to da je Balkan ponovo u fokusu nemačke spoljne politike, odgovara pozitivno.
"Definitivno je tako. Nemačka nije ni gubila Balkan iz vida tokom proteklih godina, ali sada postoje nove inicijative", kaže on.
Najavljujući konferenciju o zapadnom Balkanu u Berlinu krajem avgusta, na kojoj učestvuju premijeri, ministri ekonomija i finansija iz regiona, Bone kaže da je ideja nemačke vlade bila da se na stogodišnjicu izbijanja Prvog svetskog rata, "pošalje poruka svetu, ali i zapadnom Balkanu da postoji potreba za regionalnom saradnjom i da je to jedini način za napredak".
Ceo region se, kako kaže, približava Uniji, postoji veća potreba za saradnjom ali i koordinacijom. Potrebno je da se čuju stavovi Beograda i drugih prestonica kako bi nemački političari znali koje su potrebe i strategije regiona u kontekstu evropskih integracija.
S tim u vezi, početkom septembra se očekuje poseta nemačke delegacije, što Bone ocenjuje, kao dobar znak.Tada će, kako najavljuje, doći predstavnik Hrišćansko-demokratske stranke (CDU) kako bi se upoznao sa situacijom u Srbiji nakon "prvih sto dana rada vlade, katastrofalnih poplava a pred početak pregovora sa EU".
Oni će razgovarati sa svim bitnim akterima u Srbiji o mogućnosti otvaranja različitih poglavlja i to će, kako kaže, "sigurno imati uticaj na stav Nemačke o tom pitanju"."Ne očekujem, međutim, odluku o otvaranju prvih poglavlja pre jeseni i sledećeg izveštaju o napretku Srbije u oktobru, tako da još ima vremena da se formira stav u Berlinu, Briselu i drugim prestonicama", kaže Bone i dodaje da se Srbija dobro priprema za pregovore.
Na pitanje da li će delegacija ponovo proveravati ispunjavanje sedam nemačkih zahteva koje je svojevremeno izneo konzervativac Andreas Šokenhof, a u koje između ostalog spadaju rasvetljavanje napada na nemačku ambasadu i potpisivanje pravno-obavezujućeg dokumenta Beograda i Prištine, Bone kaže je to sigurno.
"CDU uvek ima to u vidu, to je dokaz koliko su nemački donosioci odluka dosledni, oni žele da vide koliki je napredak postignut, za njih je to ta lista kriterijuma", kaže on i dodaje da su neki zahtevi već ispunjeni, na nekima se radi, a rešavanje nekih tek treba da počne.
"To je komplikovan proces, i nije lako ispuniti te zahteve. Znamo za istragu o napadu na nemačku ambasadu i svesni smo poboljšanja u stanju pravosuđa, ali takođe znamo da to nije problem koji može da se reši za dan ili dva", dodaje Bone.
Na aktuelno pitanje o pritiscima na Srbiju da promeni svoju poziciju prema Rusiji, Bone kaže da ne postoji nikakav zvaničan zahtev da Srbija uvede sankcije Moskvi, mada smatra da će nakon obaranja malezijskog aviona na teritoriji Ukrajine Srbiji ipak biti sve teže da zadrži neutralnu poziciju prema Rusiji po pitanju ukrajinske krize, ako želi da nastavi putem ka Evropskoj uniji.
"Do sada nisam čuo da Srbija treba da se priključi sankcijama prema Rusiji, postoji razumevanje specijalnog odnosa koji postoji između Srbije i Rusije a, koliko znam, ne postoji zvaničan zahtev da Srbija uvede sankcije", rekao je Bone.Navodeći da zna da postoje dodatni pritisci na Beograd da promeni poziciju, on ističe da je sada najvažnije da se Srbija uključi i iskoristi uticaj na sve strane kako bi se omogućila sveobuhvatna istraga i pristup mestu nesreće u Ukrajini.
"Sve članice EU imaju svoje nacionalne interese i nacionalne politike i treba da budu slobodne da ih sprovode", kaže direktor fondacije bliske nemačkim vladajućim demohrišćanima.Međutim, postoji harmonizacija nekih spoljnopolitičkih ciljeva, a u kontekstu ukrajinske krize, članice EU su, podseća Bone, zauzele zajednički stav da uvedu neke sankcije Rusiji.
"A kad Srbija postane članica EU onda će i ona morati da se ponaša u skladu sa tim, ali naravno ta pozicija će se dogovarati u Briselu sa ostalim članicama", kaže on.
Do tada, međutim, ima još vremena, dodaje on ističući da je za Srbiju sada važno da strateški razmisli kako najbolje može da sledi sopstveni nacionalni interes uz istovremeno bolje usklađivanje sa stategijom EU.Na pitanje kako u Berlinu gledaju na odnos Srbije i Rusije, Bone kaže da su tamo svesni tradicionalno dobrih odnosa Beograda i Moskve, kao i da Nemačka ima takođe specijalan odnos sa Rusijom kako politički, tako i ekonomski.
Ipak, najavljenu predstojeću posetu ruskog predsednika Beogradu, vidi kao "priliku za Srbiju da pokaže da može da učestvuje u rešavanju krize", možda ne već sutra, ali da, kako kaže, Putinu prenese sugestiju ili komentar da stvari treba da se promene te da postoji potreba za otvorenošću, kompromisom i saradnjom.
Sumirajući svoj četvorogodišnji mandat u Srbiji, Bone ističe dve ključne stvari - to su Briselski sporazum i proces evrointegracija Srbije. Započinjanje procesa normalizacije Beograda i Prištine opisuje kao veliko iznenađenje i "dobar signal Zapadu" uz napomenu da “ima još dosta prostora za harmonizaciju odnosa”.
Kada je reč o procesu evrointegracija, Srbija je, kako kaže, postigla impresivan napredak, srpsko društvo se otvorilo i građani vide svoju budućnost u EU.Beograd mu, kaže još, ostaje u lepom sećanju, a Srbiju će pamtiti po prijateljima, lepoj hrani, prirodi, jeziku koji je naučio, otvorenosti i toplini naroda...
"I dalje sam iznenađen kako su Srbi pozitivni. Uprkos finansijskim problemima i dalje umeju da uživaju u životu, sede u kafićima, šetaju, i to je pozitivno. Mi Nemci smo obično samokritični i često gledamo samo negativnu stranu i to je nešto što mi možemo da naučimo od Srba", poručio je on.
