Bela kuga i odlazak u beli svet opustošili škole i sela u mnogim opštinama. Loza Miladinovića u inostarnstvu ima 12 potomaka, a školu u njihovom selu pohađa 18 učenika- Prema nekim računicama, naši ljudi u dijaspori naredne školske godine opremiće pedesetak osnovaca, a u prostranim školskim učionicama koje su donedavno primale više od stotinu učenika, smestiće se desetak puta manje „domaćih“ - kažu u Bobovu, selu sa više od 800 ljudi u dijaspori.Ovaj podatak najbolji je pokazatelj sumorne budućnosti ovih krajeva u Srbiji. Sve više je polupraznih učionica, a u mnogim selima broj đaka od prvog do četog razreda osnovne škole kreće se od jednog do deset. Tako je i u okolini dve resavske opštine, u Braničevskom okrugu, selima oko Negotina i u drugim naseljima Istočne Srbije koja imaju najbrojniju dijasporu. Sela su sve starija, stanovnika je sve manje, a školama preti gašenje. Istovremeno u zemljama Zapadne Evrope broj đaka poreklom iz Srbije iz godine u godinu se povećava. U pomenutom Bobovu navode primer porodice Prvulović sa 25 potomaka koji danas žive u Švajcarskoj, a koji su se ne tako davno, na insistiranje glave kuće, prvi put okupili u toku godišnjeg odmora i priredili zajedničko slavlje. Danas imaju desetak školaraca.U mini anketi koju smo sproveli u selu Troponju, ispostavilo se da porodice Miodraga Blagojevića, Dragoljuba Avramovića, Dragutina Vojinovića i Radmila Miloševića, od ukupno 42 člana porodice, čak 38 nisu na pradedovskom ognjištu. Po broju potomaka i broju đaka rekorder je porodica Branslava Miladinovića (86) koji ima 12 unuka i praunuka, koji pohađaju škole u Evropi, pišu Novosti.Nema validnih podataka koliko dece poreklom sa ovih prostora danas pohađa austrijske, švajcarske, nemačke i francuske škole. Svakako, njihov broj nije mali. Ne zna se ni broj onih koji su bili uspešni studenti na fakultetima evropskih metropola, a danas su cenjeni stručnjaci. Žive i rade u svojoj novoj državi.Prilikom posete selu Vojska sreli smo Srđana Petronijevića, na radu u Beču sa petoro dece, sve jedno drugom do uveta.Koliko znam, malo je država u Evropi kao što je Srbija, koje rađanjem dece ne planiraju svoju budućnost, odnosno ne stimulišu natalitet odgovarajućim dodatkom. Prosto je neverovatno da kod nas roditelji nemaju pravo na ovu vrstu pomoći za treće, četvrto ili neko sledeće dete. Takvim planiranjem osuđeni smo na demografski krah, na prazne učionice, gašenje sela - kaže naš sagovornik.Drugi naš sagovornik, Milan, rodom je iz sela Bukovac, živi u Oslu, ima petoro dece, iz dva braka.- Opredelio sam se da umesto supruge ja čuvam i negujem svoju decu. Za ovaj rad od države dobijam redovnu platu kakvu ima fakultetski obrazovan čovek - kaže Milan.
Rudnik Ravna reka: U klupi jedan učenik
Nekada je u rudniku Ravna Reka živelo desetak hiljada rudara i članova njihovih porodica. Prema broju dece sagrađena je i škola. Velika, na sprat, sa desetak učionica. Poodavno u njoj nema graje. Pre nekoliko godina je renovirana, a prošle godine ovu školu pohađao je - jedan učenik.Na primeru nekoliko resavskih naselja jasno se vidi kako se u poslednjem veku kretao priraštaj stanovništva, a time i broj đaka u ovom delu Srbije. Prilikom osnivanja škole 1891. godine u svilajnačkom selu Dublje, bilo je 30 đaka, 1939. rekordnih 190, zatim 1980. godine 89, a 2009. godine samo 23 učenika. Troponje je 1936. godine imalo u prva četiri razreda 194, četiri decenije kasnije 110, a prošle godine - 18 đaka.Dragiša Gile Milivojević, poljoprivredni tehničar iz Vojske ima tri đaka polaznika osnovne škole u svom selu, što je prava retkost u ovom kraju. Vojska ima 284 aktivna domaćinstva, a prošle godine ovde nije bilo novorođenčadi. Školu su ovde nekada pohađala 173 đaka. Prošle godine u nižim razredima osmogodišnje bilo ih je 26. U područnom odeljenju Bresje po jedan učenik pohađa prvi i drugi razred, a u četvrtom su tri učenika. Trećeg razreda - nema. Slična, sumorna slika je i u desetak resavskih sela.
(Novosti)
