KIKINDA: Impresionirane!
Na nagovor Keti Has, studentkinje antropologije iz Pitsburga, koja u Kikindi i okolini priprema doktorat, njene koleginice Ejmi Krebovic i Kejti Kastelo, uverile su se da ovaj kutak Evrope ne nudi samo za njihov budući životni poziv, zanimljiva arheološka nalazišta, nego i pitome ljude, kulturne znamenitosti i ukusnu hranu.
Kad nisu zaokupirane istraživanjem nekropole u Ostojićevu kod Čoke, jednom od najvećih nekropola bronzanog doba na teritoriji Srbije i proučavanjem moriške kulture, Amerikanke se trude da što bolje upoznaju naše običaje i jezik. U tome prednjači Keti, jer je u Srbiji i Kikindi već četvrti put. I dok značajan broj njenih zemljaka ne daje ni pet centi na dešavanja izvan “obećane zemlje”, američke studentkinje priznaju da su impresionirane našomzemljom:
" Smeštene smo u Iđošu. U ovom živopisnom selu kraj Kikinde, izuzetno smo lepo primljene. Baš smo juče bile gošće na jednom krštenju. Svi su prema nama predusretljivi i prijateljski nastrojeni. Većina mladih ljudi zna naš jezik, ali se stariji meštani iznenade kad progovorim srpski kaže za Kurir Keti.
Ona, ali i Ejmi i Keti, naročito su oduševljene ovdašnjim gastronomskim specijalitetima:
" Kiflice sa salom i pekmezom su izvanredne. Otkrile smo burek, šopsku salatu, ćevape... Vaše voće i povrće je kao iz raja. Hrana je sveža, daleko bolja u odnosu na onu koju konzumiramo u Americi. Ponećemo i neke recepte pune su utisaka studenktinje iz Pitsburga.
Naročito im se svidela Suvača, jedini sačuvan mlin na konjski pogon u Srbiji, sagrađen još 1899. godine:
" Saznale smo da je sredinom 19. veka, samo u Kikindi i okolini, bilo pedesetak mlinova. Upregnuti konji obrtali su veliku drvenu osovinu, a za sat vremena mogli da samelju sto kilograma pšenice. Sem žita, u Suvačama su se mleli aleva paprika, biber i kukuruz. U svetu danas, pored ove u Kikindi, postoje još samo dve sačuvane Suvače u mađarskom mestu Sarvaš i Otoku u Hrvatskoj-navela je Keti i obećala da će narednog proleća ponovo doći u Kikindu.
S.U.
Spomenik kulture pod zaštitom države
Pred Drugi svetski rat, grupa lokalnih zadrugara Suvaču je prodala Nemcu Gašparu Krimeru, aonda je 1945. nacionalizovana.
Kao spomenik kulture Suvača je pod zaštitu države stavljena 1951. godine, a 1990. proglašena za nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju. Glavna drvena konstrukcija Suvače visoka je 8,6 metara.
