KRAGUJEVAC - Ručna proizvodnja srpskog opanka je ugrožena, ne zato što nema zanatlija, već zbog toga što u Srbiji ne postoji fabrika koja proizvodi potrebnu sirovinu za taj prepoznatljiv nacionalni proizvod."Trenutno se opanak i ceo naš opančarski zanat nalazi pred velikim problemom", rekao je beogradski opančar Dejan Milosavljević, jedan od 50 učesnika na Smotri narodnog stvaralaštva koja se održava u porti Saborne crkve u Kragujevcu.Milosavljević, koji je i predsednik nacionalne asocijacije za stare umetničke zanate i domaću radinost "Naše ruke", koja okuplja oko 450 članova od Subotice do Kosova i Metohije, objašnjava da je problem u tome što jedina fabrike kože u Srbiji, u Rumi, koja je nekada proizvodila sirovine za opanak, danas pravi neku drugačiju vrstu kože."Ono što nama treba su tri vrste kože i to teleća, svinjska i kozja, kao i štava koja se više ne pravi, tako da mi ne možemo više da nalazimo sirovine da bismo se bavili ovim zanatom", kaže on.Dodaje da se štava trenutno uvozi iz Turske i Italije, ali, kako napominje, ne odgovara kvalitetu dosadašnjeg srbijanskog opanka, jer ne upija dovoljno vodu i ne može lepo da se oblikuje.Milosavljević ističe da u Srbiji ima na desetine registrovanih opančara, vrsnih majstora u tom zanatu, kao i da ima dosta mladih koji žele da nauče taj zanat, i objašnjava da je za izradu jednog para opanaka potreban ceo dan, odnosno sedam dana za kvalitetnije i složenije modele.
Cena, u zavisnosti od veličine i modela, iznosi od 2.500 do 15.000 dinara a, kako primećuje, interesovanje stranaca je veće, nego građana Srbije."U Srbiji opanke kupuju Kulturno-umtnička društva, jer je sastavni deo naše nošnje", priča sagovornik Tanjuga, i dodaje da je na međunarodnim izložbama, koje je imao u gotovo 30 gradova sveta, veliko interesovanje za sprski opanak bilo u Kini, kao i u nemačkom gradu Ulmu."U Ulmu je dosta naših ljudi bilo zainteresovano, ali i stranaca. Stranci ne žele više da nose kožnu obuću, iako imaju standard da je prisušte, već hoće da nose što prirodniju obuću, ručno izrađenu. Neće da nose gumenu i plastičnu obuću, zbog čega naša branša ima prednost".Kako kaže, na sajmu u Ulmu je bilo dosta posetilaca koji su mu rekli da su kao mali dolazili u Jugoslaviju na odmor, da su tada nosili našu obuću, te da zbog toga nemaju ravna stopala, i zato sada hoće da ih kupe i svojoj deci.Naglašavajući da je ručno izrađivao opanke i na sajamskim manifestacijama u Šri Lanki, Šangaju, Briselu, Parizu, Barseloni, Firenci, Milanu, Ljubljani, Milosavljević dodaje da veliko interesovanje za srbijanski opanak postoji i među planinarima.Srbijanski opanak jedan je od proizvoda koji je bio izložen na Smotri narodnog stvaralaštva u porti kragujevačke Saborne crkve, koji je organizovala Gradska turistička organizacija Kragujevac.Oko 50 učesnika je izložilo proizvode u četiri kategorije - stari zanati, unikatni radovi, zdrava hrana, i pića.Posetioci su bili u prilici ne samo da kupe neke od proizvoda, već i da se upoznaju sa načinom izrade opanaka, procesom tkanja, izrade narodnih nošnji, pravljenjem proizvoda od keramike, najraznovrsnijim radovima heklanja, slikanja na svili i staklu, veza i pletenja
