KLADOVO - Jovan Vojimirović (58) iz Tekije jedan je od 500 meštana iz okoline Kladova kome je bujica uzela sve što je godinama sticao. I dok se sa suzama u očima priseća užasa koji je zajedno s komšijama preživeo, kaže da će mu u srcu zauvek ostati urezane reči dvogodišnjeg unuka Vladimira.
- Jurili smo da pomognemo komšijama, a moj unuk mi je na izlazu iz kuće doviknuo: „Deda, spasi me. Vrati se po mene!“ U poslednji čas sam došao po njega. Prvo sam došao po majku, koja ne vidi, kad je bujica krenula na nas, a sa njom i blato s brda! Jedva smo ustukli nazad. Tada sam se vratio po unuka, u poslednji čas, i izvukao ga iz vode i blata oko nas - objašnjava Jovan, brišući suze, dok sa ostalim meštanima pokušava da organizuje tešku mehanizaciju, pumpe, lanč-pakete i vodu za stanovništvo.Od sela su ostale samo apokaliptične slike, mulj, blato do kolena, tone stabala koja se talože duž puta i mostova. Ljudi gladni i umorni, bez struje i bilo kakve telekomunikacione veze sa svetom. Celo selo sada je smešteno kod rođaka ili u hotel „Đerdap“. Među herojima koji su pomogli svojim komšijama su i mladići iz Tekije, kao i vlasnik hotela „Đerdap“, koji je sve stanovnike ovog mesta na Dunavu evakuisao brodom i smestio ih u hotelske sobe.
Mulj pokrio sveMeđu evakuisanima je i Jovana Mazinjanin (32) sa svojom dvomesečnom Ivonom.- Mislili smo da je kraj, da će nas zemlja progutati. Voda je kuljala sa svih strana, hladna, blatnjava. Mrak svuda, a ja s bebom u rukama. Ne znamo gde da krenemo, da se spasemo - priča Jovana dok grli Ivonu.- Najteže mi je što njoj ništa nisam uspela da ponesem. Samo dva, tri odelca - dodaje Jovana, koja je 1995. s bratom prebegla iz Hrvatske.
Bujica joj polomila rukeNjena svekrva Zdravka zahvaljuje spasiocima i u neverici se priseća šta ih je zadesilo.- Moj muž je srčani bolesnik, nije imao ni insulin ni ostale lekove. Samo smo ćebiće dobili na brodu od Žandarmerije. Tu smo ugrejali bebu, koja je već bila promrzla, neokupana, nervozna od kiše i buke koju su u panici pravili putnici - objašnjava Zdravka i dodaje da je bujica je umalo došla glave njenoj komšinici Olgi Popunjaković.- Mulj i blato su ulazili u oči, usta, uši. Od siline vode Olga je pala i slomila ruke. Srećom pa je kapija bila je zatvorena, pa je voda nije odnela - kaže Zdravka.
ČudoCRKVA SPASLA LJUDE OD SMRTISeoska crkva u Tekiji postala je spas u pravom smislu te reči, pretvorivši se u branu koja je od gomile drveća i šuta zaštitila selo. Naime, ovo zdanje se, nekim čudom, našlo na putu bujici koja je nosila gomilu stabala. Zadržavši ih tu, stabla su praktično napravila manju branu oko crkve, koja je na ovaj način sačuvala Tekiju od još jednog udara.
