BEOGRAD/BRISEL - Za tri dana u Briselu će na snagu će stupiti mehanizam za privremeno uvođenje viza zemljama iz kojih dolazi veliki broj lažnih azilanata, među kojima je i Srbija, a s tim u vezi izvestioci EP Tanja Fajon i Jelko Kacin upozoravaju da opasnost postoji, ali da ne treba širiti paniku, a srpski ministar za evrointegracije Branko Ružić izrazio uverenje da će zajedničko rešenje za azilante biti pronađeno.
Bivši izvestilac EP za viznu liberalizaciju Tanja Fajon upozorila je da Srbiji realno preti opasnost od privremenog vraćanja viza zbog porasta broja lažnih azilanata i pozvala srpske vlasti da preduzmu sve što mogu.
Ona je takođe ocenila da i zemlje EU treba da revidiraju politiku azila i pozdravila nedavnu odluku Nemačke da Srbiju i druge države Zapadnog Balkana za koje važi bezvizni režim svrsta na spisak bezbednih zemalja, što će, kako je primetila, znatno skratiti postupak za dobijanje azila, a samim tim najverovatnije smanjiti i broj zahteva za azil.
"Još jednom ističem da bi, u trenutku kada Srbija počinje pregovore sa EU, ponovno uvođenje viza, iako privremeno, bilo jako loš politički signal, a najgore posledice bi imalo za građane Srbije, koji bi upravo u procesu pridruživanja EU morali da osete da stvari idu na bolje", rekla je Fajon za Tanjug.
Kacin smatra da Srbiji ne preti direktna opasnost od ponovnog uvođenja šengenskih viza i da oko toga ne treba širiti paniku.
"Ne želim da plašim građane Srbije i bez preke potrebe širim bojazan u društvu", poručio je on.
Izvestilac je istakao da i pored činjenice da je došlo do zabrinjavajućeg priliva azilanata iz Srbije u neke države članice EU, "privremena suspenzija viznog režima u ovom trenutku jednostvno ne predstavlja direktnu opasnost".
"To se ne može desiti preko noći", rekao je on, podsećajući da procedura za pokretanje ovog mehanizma nije nimalo jednostavna, jer predviđa da Evropska komisija, ukoliko od zemlje članice dobije zahtev za uvođenje viza, najpre proveri stanje na terenu i uveri se da nema drugog načina da se broj azilanata smanji.
Kacin je ukazao da je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije na čelu sa Ivicom Dačićem među najzaslužnijim što je Srbija 2009. ispunila uslove za belu šengensku listu i da je uveren da sadašnji premijer preduzima sve što može da zaustavi ili makar značajno ograniči priliv lažnih azilanata iz Srbije.
Nemačka je nedavno najavila da ce označiti Srbiju kao zemlju "sigurnog porekla" što ce drastično skratiti procesuiranje aplikacija srpskih državljana za azil u Nemačkoj i time obesmisliti pokušaje dobijanja azila i iskorišćavanja finansijske pomoći, dodao je on.
Ministar bez portfelja zadužen za evropske integracije Branko Ružić izrazio je danas uverenje da će Srbija, u saradnji s Nemačkom i EU, naći zajedničko rešenje za problem lažnih azilanata i otkloniti opasnost od suspenzije bezviznog režima.
Ružić je, podsetio da podaci pokazuju da je broj lažnih azilanata koji poslednjih godina odlaze u zemlje EU znatno smanjen, osim u slučaju Nemačke, u kojoj postoji normativni okvir koji pruža podnosiocima zahteva za azil visok stepen benefita.
"Ovo nije jednosmeran proces, radi se pre svega o Saveznoj Republici Nemačkoj... Zato je važno da mi u partnerskom odnosu, shvatajući ozbiljnost ovog problema, i sa Nemačkom bilateralno i sa Evropskom komisijom i Evropskom unijom, dođemo do rešenja", rekao je on.
Jedno od rešenja, prema Ružićevim rečima, jeste da Berlin svrsta Srbiju na spisak sigurnih zemalja jer se to u praksi pokazalo kao veoma dobar mehanizam za radikalno smanjenje broja lažnih azilanata.
"Uveren sam da sve ove mere koje država Srbija čini jesu dovoljne, i naravno da ćemo mi još više unaprediti svoje polje delovanja, ne samo u pogledu sankcija, nego i u pogledu prevencije", kazao je Ružić.
On se u potpunosti složio sa ocenom evropske parlamentarke Tanje Fajon da bi eventualno ponovno uvođenje viza Srbiji predstavljalo veoma loš signal.
Ministri policije i pravosuđa zemalja članica EU usvojili su u decembru takozvani zaštitni mehanizam, koji je usaglašen posle dugih pregovora u okviru evropskih institucija, i koji stupa na snagu 9. januara. Mehanizam omogućava suspenziju bezviznog režima na šest meseci.
Zemlje EU su 2009. godine dobile oko 11.500 zahteva za azil sa Zapadnog Balkana, ali ta brojka je 2013. godine više nego učetvorostručena.
