BEOGRAD - Srpska pravoslavna crkva na Kosovu i Metohiji i dalje ostaje nepokolebljiv stub našeg narodnog identiteta i postojanja.
Svoj identitet smo duboko zasnovali na svetosavskoj tradiciji i vekovima smo ga negovali uz naše svetinje, od kojih su neke od najznačajnijih upravo na ovim prostorima, izjavio je episkop raško-prizrenski vladika Teodosije.
"Teško je govoriti o normalnom životu Crkve u uslovima u kojima je dve trećine naših vernika i dalje u progonstvu, ali naša vera je vera puna nade, jer je njeno konačno ishodište radost budućeg života u Carstvu nebeskom. Blagodareći Bogu, naše svetinje su bezbedne, koliko je to moguće reći u ovom trenutku, i trudićemo se i dalje da činimo sve što je u našoj moći kako bismo i dalje obezbedili njihov dugoročni opstanak", rekao je vladika Teodosije.
On je kazao da je zaštita naših svetinja koju je obavljao Kfor mnogo značila u posleratnom periodu, jer inače, teško da bi one bile očuvane.
"Iako se zaštita koju nam sada pruža kosovska policija ne može meriti sa zaštitom koju nam je ranije pružao Kfor, ipak možemo reći da do sada nije bilo većih incidenata po pitanju bezbednosti, i da je trenutno za nas i to rešenje bolje nego da uopšte nemamo zaštitu", istakao je Teodosije.
Episkop raško-prizrenski je naglasio da Kfor još obezbeđuje manastir Visoki Dečani, koji je od strane ekstremista oružano napadan četiri puta. "Tu još uvek imamo ozbiljnih problema sa lokalnom albanskom zajednicom. Samo pre nekoliko dana, jedna grupa njih organizovala je demonstracije pred manastirom, što pokazuje da smo još daleko od uslova za normalan i miran život", rekao je vladika Teodosije.
"Naš narod je kroz svoju svetosavsku crkvu pustio tako duboke i snažne korene na Kosovu i Metohiji da niko ne može, ni posle takvog i tolikog nasilja, da umanji značaj naše duhovne i kulturne baštine na ovom prostoru. Iako je uništeno ili oštećeno oko 150 hramova, uspeli smo da neke od njih u međuvremenu obnovimo", naglasio je on.
Naše najvažnije svetinje, prema njegovim mrečima, i dalje stoje nepokolebljivo, i to ne samo kao spomenici, već kao žive svetinje sa monaškim bratstvima i sestrinstvima i redovnim liturgijskim životom.
Danas nema nikoga u međunarodnoj zajednici ko ne vidi koliki je doprinos duhovnosti i kulturi dala naša crkva i zato bi svaki novi pokušaj nasilja nad našim svetinjama naneo štete, u izvesnom pogledu, i samim kosovskim Albancima, naveo je vladika.
Teodosije je rekao da glavni cilj obnove nije samo rekonstrukcija zgrada - crkava i pratećih objekata - već obnova parohijskog i liturgijskog života.
"Sa velikom blagodarnošću Bogu mogu da kažem da smo obnovili neke zapustele parohije u kojima sada aktivno žive i rade naši sveštenici sa svojim porodicama. Posebno bih istakao Prištinu, Vučitrn, Uroševac, Peć, Istok, Đakovicu i naravno Prizren, gde je nedavno urađen veliki posao na rekonstrukciji oštećenih fresaka u Bogorodici Ljeviškoj", naveo je episkop raško-prizrenski.
Vladika Teodosije je naglasio da veliku nadu našem narodu daje obnova Bogoslovije u Prizrenu, u kojoj zasad imamo 37 učenika i osam predavača, i najavio da u 2014. očekuje da se obnova nastavi rekonstrukcijom dve najveće zgrade kompleksa Bogoslovije.
