Ono što je nekada bio „klio GT“ sada je „klio gordini“!
Dakle, više od serijskog modela, manje od verzije RS! „Reno“ od 2009, umesto oznake GT, za „lajt“ sportske verzije upisuje ime slavnog tjunera „gordinija“. Na testu Kurira bio je s motorom 1,6 od 128 KS, zasad jedinim na srpskom tržištu.

Kada sednete za volan, pred vama je mnogo više od osnovnog automobilskog zadatka „preći iz tačke A u tačku B“. Drugim rečima, postiže se važan efekat uživanja u vožnji. Za početak, gušt je sesti u auto azurnoplave boje s dve bele pruge. Agresivnost pumpaju atraktivna prednja maska, blagi zadnji spojler, dvostruka cev auspuha i nekoliko potpisa „gordini“.

Enterijer je još više sportski. Vozač se drži za „mesnati“ volan, obložen rupičastom kožom, gazi alu-pedale i hvata se za precizni šestostepeni menjač skraćenog hoda. Vrhunska sedišta s bokovima od kože i odlični materijali samo pojačavaju pozitivni utisak. Jedina zamerka je gotovo serijski dizajn instrument table. Vozač i suvozač mogu sasvim udobno da sede, dok pozadi ostaje dovoljno mesta za još dva putnika. Upravljač se šteluje u obe dimenzije, pa je lako naći idealan položaj.

„Gordini“ u gradu ubrzava solidno, mada se ne može nazvati čistokrvnim sportistom. Overbust funkciji je korisna, pa do stotke stiže za veoma dobre 9,3 sekunde. Bez štednje na gasu, u gradu na
-10 stepeni troši solidnih devet litara. Ako se povede računa, prosek lako može biti 7,5 litara benzina.

Pored toga, vešanje je prošlo „Reno sport“ odeljenje, pa je ogibljenje čvršće za 15 odsto, što se jedva primetno odrazilo na udobnost. Stabilnost je veoma dobra, tek u ekstremnim uslovima prednji kraj hoće da pobegne. Servo asistencija je smanjena na volanu, pa se automobil korekcijom lako vraća.

Cena od 14.490 evra je razumna, s tim što se plaća još 400 evra za model s petoro vrata. To je sasvim korektna ponuda za čari koje donosi ovaj gradski trendseter..