BEOGRAD - Istraživački savet Velike Britanije za umetnost i društvene nauke obezbedio je 500.000 funti za istraživanja na tri arheološke lokacije u Srbiji u projektu "Razvoj metalurgije u Evroaziji", potvrdili su danas u Beogradu učesnici i autori tog poduhvata.
Ministar kulture, informisanja i informacionog društva Predrag Marković rekao je da projekat počiva na višegodišnjim istraživanjima sprovedenim u Srbiji, kao i činjenicama oko kojih su se istraživači sporili.
"Reč je o istorijskom periodu od pre 5.000 godina pre nove ere, dakle pre 7.000 godina. Iz tog perioda Srbija čuva čitavu mrežu različitih nalazišta, ali nije bila u mogućnosti da ih dovoljno istraži", rekao je Marković.
On je dodao da će nalazi sa terena biti dodatno ispitani u laboratorijama u Londonu i Manhajmu, a da će u arheološka istraživanja razvoja metalurgije biti uključeni muzeji u Prokuplju, Priboju, Požarevcu i Petrovcu na Mlavi.
Prema njegovim rečima, za početak će biti rađena istraživanja na lokacijama Pločnik, Jarmilovac i Belovode, na kojima su već prikupljeni određeni podaci, dok će tokom naredne tri godine i kasnije u taj poduhvat biti uključeni i drugi lokaliteti.
Ambasador Velike Britanije u Beogradu Majkl Devenport izrazio je zadovoljstvo što su u istraživanja, pored britanskih institucija, uključeni i stručnjaci iz Nemačke i Srbije, ocenivši da je to važan projekat koji pokazuje mogućnosti konkretne međunarodne saradnje.
"Dobro je što će istraživanja biti finansirana, jer to nije lako u uslovima stroge finansijske kontrole nad budžetima. To je još jedan od pokazatelja značaja projekta", rekao je Devenport.
Direktor Instituta za arheologiju Univerzitetskog koledža u Londonu (UKL) Stiven Šenan ukazao je na međunarodnu dimenziju istraživanja, bez kojih ona, kako je ocenio, ne bi mogla biti sprovedena.
"Jasno je da je područje Srbije jedno od mesta na kojima je nastala i razvijena najranija metalurgija", rekao je Šenan i dodao da je projekat važan za lokalnu, ali i čitavu svetsku zajednicu, jer se očekuje da će dati odgovore na pitanja nastanka metalurgije.
Koautor projekta Ben Roberts sa Univerziteta u Duramu rekao je da je pronalazak metala odigrao ključnu revoluciju u ljudskoj istoriji i da je neophodno utvrditi načine i razloge nastanka metalurgije.
"To što imamo u Srbiji verovatno je najranija metalurgija na svetu, a arheologija je fantastična, jer može da odgovori ne samo šta je najranije, nego i na pitanje kako, zašto i šta je praistorijski čovek radio", rekao je Roberts.
Koautorka projekta Miljana Radivojević sa Instituta za arheologiju Univerzitetskog koledža London rekla je da je praistorijski čovek uspeo da od neuglednog komada rude bakra stvori sjajan metal i da je to fasciniralo mnoge arheologe.
"Znamo da je u Belovodu rađena proizvodnja metala, da je taj metal putovao u Pločnik gde se lio i kovao u alatke, a pretpostavljamo da su rude dolazile i iz istočne i iz jugozapadne Srbije", rekla je Radivojević i navela da će istraživanja tih lokaliteta biti rađena 2012. i 2013. godine.
Direktorka Narodnog muzeja u Beogradu rekla je da je u projekat uključeno sedam institucija iz Velike Britanije, Nemačke i Srbije i dodala da je 500.000 funti najveći iznos koji je Srbija do sada dobila za neko arheološko istraživanje razvoja metalurgije.
