Goran Encminger iz Srbobrana imao je samo 29 godina kad se iz čista mira onesvestio na poslu i nakon toga otkrio da ima teško oboljenje srca, zbog čega mu je dve godine kasnije ugrađena i mehanička pumpa u Kliničkom centru Srbije u Beogradu.Ekipa Dr Kurira u četvrtak je posetila tridesetjednogodišnjeg mladića, koji se nakon komplikovanog zahvata uspešno oporavlja.- Nikad nisam sumnjao da imam problem sa srcem. Bio sam aktivan sportista, nisam pio, pušio sam pomalo, a radio sam pri vojsci, što je podrazumevalo da sam u dobroj fizičkoj spremnosti. Uprkos tome, snašle su me strašne muke. Jednog dana sam na poslu iz čista mira pao. Izgubio sam svest i nisam mogao da se podignem. Tada su krenule analize, nakon čega se moj život potpuno promenio - počinje svoju priču Goran.Posle raznih pregleda lekari su mu ustanovili dilatativnu kardiomiopatiju i oslabljen rad srca.- Srce mi je radilo sa 40 odsto kapaciteta. Kad sam to čuo, doživeo sam strašan šok, a svakog narednog dana bilo je sve gore. Od zdravog muškarca pretvorio sam se u invalida, odmah sam otišao u invalidsku penziju, jer nisam bio sposoban za rad u vojnoj službi. Kako je vreme prolazilo, srce mi je sve slabije radilo. U jednom trenutku došlo je u takvo stanje da više nije bilo moguće ni da pešačim - priča Goran.
Spas je našao u Kliničkom centru, gde mu je ugrađena mehanička pumpa.- Najgore mi je bilo što sam se umarao pri svakom koraku. Bilo je trenutaka kada nisam mogao da se oslonim na noge i da koraknem. Noge su mi oticale, bile su ogromne. Uz sve to, gubio sam kiseonik i nisam mogao da dođem do daha. Kad bih i probao da hodam, posle 15 koraka padao sam s nogu. Bio sam bez snage u krajnjem stadijumu, kad su mi rekli da mi srce radi sa samo 10-15 odsto kapaciteta. Jedini spas bila je mehanička pumpa - kaže naš sagovornik.On je pre sedam dana primljen na Kliniku za kardiohirurgiju pri Kliničkom centru Srbije, gde mu je ubrzo i urađena intervencija koja mu je spasla život.- Došao sam u bolnicu i već sutradan su mi ugradili mehaničku pumpu. Sad ću živeti s njom, pomoći će mi da mi srce izdrži. Prezadovoljan sam uslovima i profesionalnošću medicinskog osoblja - priča Goran, koga kod kuće čekaju supruga i dve ćerkice.
I najzdraviji da vode računa o preventiviNA PREGLED BAREM DVAPUT GODIŠNJEDirektor Kliničkog centra Srbije dr Miljko Ristić rekao je za Dr Kurir da je zdravstvena služba u Srbiji dobro razvijena - od primarne i sekundarne do tercijarne - međutim, naglašava da treba organizovati redovne preglede učenika i studenata.- Velika stvar je da se i u okviru sportskih organizacija rade pregledi kako je predviđeno. Nažalost, mnoge sportske organizacije za 40 sportskih disciplina, koliko ih ima, nemaju razvijene ambulante i zaštitu sportista - objasnio je dr Ristić.Prema njegovim rečima, prevencija podrazumeva malo više discipline i pregled minimum dvaput godišnje.- Često se zbog nedostatka novca i vremena ti pregledi preskaču, što je nedopustivo - naglasio je sagovornik Dr Kurira.
Direktor KC Srbije za Dr KurirOd 100 Srba 56 umre od srčanih oboljenjaSrbija je već godinama jedna od vodećih zemalja u Evropi i svetu po broju obolelih od kardiovaskularnih oboljenja. U susret Svetskom danu srca, koji se obeležava sutra, profesor dr Miljko Ristić, direktor Kliničkog centra Srbije, objasnio je na koji način se najteže srčane bolesti mogu sprečiti i koliko je važna preventiva.- Starosna granica kod obolelih od kardiovaskularnih oboljenja, nažalost, prilično se spustila. Kod nas na kliniku sve češće dolaze pacijenti koji imaju manje od 30 godina, a već se nalaze u teškom stadijumu srčane slabosti. Ne može se reći da je to epidemija kardiovaskularnih oboljenja kod mlađe populacije, ali sigurno je da je broj pacijenata te starosne grupe u drastičnom porastu - naglasio je dr Ristić i dodao da su najveći faktori rizika za nastanak srčanih oboljenja pušenje, gojaznost, povišen krvni pritisak, masnoće u krvi, asledni faktori, kao i stres, koji je ozbiljna posledica savremenog načina života.- Dokaz da je stres jedan of faktora za nastanak kardiovaskularnih oboljenja jeste ženska populacija. Ako posmatramo period od pre pedesetak godina, žene su najčešće radile u domaćinstvu, međutim, sada, kada ravnopravno obavljaju poslove kao i muškarci, primetan je znatan porast broja pacijentkinja s nekim kardiovaskularnim oboljenjem. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, Srbija je za sve vrste oboljenja svake godine u Evropi na drugom ili trećem mestu, a na svetskom nivou je čak među prvih deset. Isto tako, od 100 ljudi koji umru tokom godine 56 izgubi bitku s nekim srčanim oboljenjem. U Vojvodini je taj procenat još veći, verovatno zato što je način ishrane više orijentisan na masne namirnice i proizvode koji uzrokuju pojavu kardiovaskularnih oboljenja - istakao je sagovornik Dr Kurira.
